Зашто би осигурање требало да посматрамо као заштиту и како да почнемо да размишљамо о њему као о превенцији – део је тема које су покренуте на Копаоник бизнис форуму, на панелу „Несреће се не планирају, планира се заштита“ који је организовало Удружење осигуравача Србије.

Прилику да представи начин на који се опорављала после тешке саобраћајне незгоде и колико  је за опоравак била важна полиса осигурања, али и поверење у осигуравајуће куће, имала је Деа Ђурђевић, позната водитељка.

Саобраћајна несрећа у којој је Деа тешко повредила руку била је, како је истакнуто, комплексна у којој су учествовала три аутобуса и два аутомобила, а биле су укључене три осигуравајуће компаније.

“Деа је претрпела тешке телесне повреде. Дунав осигурање је аконтационо исплатило део нематеријалне штете, а коначна ће бити утврђена по окончању лечења. Постоје лимити у материјалним и нематеријалним штетама. Материјалне су имовинске штете, умањење имовинске вредности, трошкови лечења, трошкови туђе помоћи и неге, док се нематеријалне штете односе на умањење опште животне активности, на претрпљени физички бол, страх, душевни бол и патњу због губитка или тешког инвалидитета најрођенијих“ појаснио је Мирко Петровић, генерални директор Дунав осигурања.

На панелу, на којем је модерирао је Јован Мемедовић, учествовали су Зоран Благојевић, генерални директор Wиенер Стадтисцхе осигурања, Драган Марковић, генерални директор Триглав осигурања и Мирко Петровић, генерални директор Дунав осигурања.

Осигуравајућа индустрија располаже озбиљним фондовима за решавање одштетних захтева грађана. На панелу је наглашено да су од 2005.године, када је Народна банка Србије преузела надзор над индустријом осигурања, техничке резерве порасле (изражено у еврима) више од шест пута, а премије за нешто више од два пута.

На тржишту осигурања у Србији, лимит за нематеријалну штету је милион евра, а за материјалну 200.000 евра.

„Компаније не могу спречити наступање ризика, али функција осигурања је да уз финансијску помоћ помогне грађанима да на што лакши начин превазиђу негативне ефекте инцидената који се дешавају у животу. Потребно је да сваки појединац покаже одговорност према себи и најближима и да кроз полису осигурања, ако се деси штета, у кратком временском периоду може ту штету да надомести и настави да живи истим квалитетом живота“, каже Зоран Благојевић, генерални директор Wиенер Стадтисцхе осигурања.

На панелу је наглашено да је сектор у којем се све чешће потврђује да се „несреће не планирају, већ да се планира заштита“ пољопривреда, која је ивици рентабилности код већине осигуравача. У Србији је осигурано је свега око 12% обрадивих површина.

„Србија има 560.000 пољопривредних газдинстава који обрађују 3,5 милиона хектара пољопривредних површина, али је проблем што се осигурава само 3% кроз пољопривредне произвођаче и 9 процената кроз предузетнике и физичка лица”, изјавио је Драган Марковић, генерални директор “Триглав осигурања”.