Пандемија корона вируса погодила је све делатности друштва и условила општи пад активности. И поред тога,  тржиште осигурања остварило је раст од 2,2% а на крају трећег квартала прошле године остварен је позитиван нето резултат сектора од преко 11 милијарди динара. То је, како је изјавио за Вечерње новости генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић, знак стабилности и сигурности. 

  • Народна банка је као регулатор тржишта на време препознала ризике које доноси пандемија и предузела адекватне мере за очување ценовне и финансијске стабилности, самим тим и сектора осигурања. Најважније препоруке биле су да се што пре омогући одложено плаћање доспелих рата премија осигурања и то тако да права корисника не буду умањења, да се омогући подношење одштетних захтева електронским путем и поједностави процедура исплате штета. Оно на чему је НБС, а посебно гувернер Јоргованка Табаковић инсистирала јесте заштита права и интереса корисника услуга осигурања. Прихватањем тих препорука, изменом постојећих и увођењем нових производа осигурања којима се обезбеђује покриће за ризике изазване вирусом Ковид-19, одржан је континуитет пословања и учвршћено поверење грађана.

У 2020. није било проблема са исплатама штете грађанима. Да ли ће тако бити и ове године?

  • Застоја у исплати неће бити, јер је сектор осигурања стабилан са константним позитивним резултатима. Средства техничких резерви намењена испуњењу будућих обавеза из осигурања инвестирана су у складу са законом. То гарантује да ће обавезе према грађанима бити испуњене у целини и у року, као и до сада. Грађани могу да буду потпуно мирни.

Да ли је криза, поред негативних, имала и неке позитивне ефекте?

  • Да. Примера ради, годинама се заговара дигитализација, али је напредак био скроман. Сада је онлајн пословање уведено преко ноћи. Удружење је и пре кризе дигитализовало Записнике МУП о увиђају, па грађани више не плаћају за тај документ. За набавку неопходне опреме донирали смо МУП више од пола милиона евра. Врло брзо ћемо реализовати још једну донацију у циљу бољег чувања и бржег рада са Записницима, а за набавку потребне ИТ опреме обезбедили смо више стотина хиљада евра. По сличном принципу остварићемо сарадњу и са тужилаштвима.

То није једина донација УОС. Колико новца издвајате у ту сврху?

  • Нама је битно да део новца вратимо широј друштвеној заједници и позивамо и друге да нам се придруже. До сада смо набавили 27 специјализованих возила са комплетном пратећом опремом потребној МУП, обезбедили средства за рачунарску опрему за Министарство просвете, као и финансије за акције у циљу повећања безбедности у саобраћају, посебно деце. На почетку пандемије, у данима када је било готово немогуће купити рукавице или заштитну маску, донирали смо милион евра за набавку респиратора, тестова и друге неопходне медицинске опреме, што је значајно побољшало ситуацију у здравственим установама. Ту је и наша стална подршка многим малим спортским колективима, културно-уметничким друштвима, научним и удружењима грађана. Годинама обезбеђујемо финансијске награде за најбоље припаднике Војске Србије и запослене у социјалним установама, који брину о немоћнима. Такве акције, које имају широк друштвени значај, биће настављене.

Који су главни послови Удружења осигуравача?

  • УОС окупља сва осигуравајућа друштва која послују у Србији,. Тренутно је то 19 значајних домаћих и страних инвеститора. Бавимо се развојем осигурања и покрећемо иницијативе за доношење и измену законских и других прописа из области осигурања. Удружење врши и поверена јавна овлашћења прописана Законом о обавезном осигурању у саобраћају. То су послови који се обављају у оквиру Гарантног фонда, Бироа зелене карте и Информационог центра. Грађанима је вероватно најважније то што преко УОС иде исплата накнаде штете коју причине неосигурана или непозната возила, док се радом Бироа зелене карте штите права наших возача и омогућава несметан међународни саобраћај.

Колико је уопште важна улога Удружења осигуравача?

  • Наш најважнији задатак, као кровне организације осигуравача, је да мотивишемо грађане да се осигуравају. Ако изузмемо полисе које су обавезне, мање од 20% грађана се осигурава. То морамо да променимо јер је и ова криза показала да се без осигурања не може. Али, код нас мотивисати значи едуковати. Потребно је да се грађанима објасни зашто није добро бити неосигуран и препустити се ћудима природе, уместо да се ризик пребаци на осигуравајућа друштва. УОС због тога води кампању “Осигурај будућност”. Жеља нам је да свима представимо осигурање као савезника у невољи, а не као непотребан трошак.

Какви су вам даљи планови?

Морам да подсетим да је Удружење примљемо за члана Надзорног одбора Система зелене карте, а да је наш представник именован за председника Одбора за пријем нових чланова Система. То су највећа међународна признања за нас. Прошле године требало је да организујемо Међународну конференцију ауто-осигурања, скупштину Система зелене карте и годишњу Конференцију моторних директива ЕУ. Био би то највећи догађај из области осигурања у 2020. години у Европи којем би присуствовали представници 48 држава, али је одложен због пандемије. Додатно признање за нас је одлука руководства Система да УОС буде организатор тог престижног догађаја у првој години када се за то стекну услови, имајући у виду пандемију изазвану вирусом Ковид-19.

Да ли је због пандемије повећана продаја осигурања?

Криза је показала значај осигурања и добро је што су људи постали свеснији ризика којима су изложени. Значајно је повећана продаја добровољног здравственог осигурања, јер се комплетно државно здравство брине о ковид болесницима, па је пријем осталих отежан. Расте и интересовање за производима животног осигурања, зато што људи сада желе да обезбеде своју и будућност породице по новим правилима.