У присуству више од 250 представника осигуравајућих кућа, банака, регулаторног тела, министарстава Владе Републике Србије и државних институција, у Аранђеловцу су одржани 5. Српски дани осигурања.

Највећи скуп из области осигурања, свечано је отворила гувернер Народне банке Србије, Јоргованка Табаковић, која је нагласила да дани осигурања треба да постану године осигурања у којима треба да унапредимо квалитет живота и живимо осигурани од свих ризика које смо у стању да сагледамо. Она је нагласила и да су полисе осигурања имовине, живота и добровољног здравственог осигурања постале важније него икад до сада.

„Друштва за осигурање у прва три тромесечја ове године постигла су резултате који су у неким сегментима најбољи за последњих 10 година, али се закони морају поштовати и порез на добит плаћати у Србији. За прва три тромесечја ове године остварен је позитиван привремени нето резултат у износу од 6,7 милијарди динара. Билансна сума сектора осигурања повећана је за 6,7 одсто, на 334,14 милијарди динара, док су техничке резерве повећане за 6,3 одсто на 221 милијарду динара“, нагласила је гувернер Народне банке Србије.

Освртом на мото овогодишње конференције – Tempora mutantum  Времена се мењају, председница УО УОС, Ивана Соковић, истакла је да су претходне две пандемијске године показале су да је делатност осигурања спремна за изазове.

„Према подацима Привредне коморе Србије, прелиминарни резултати за прва три квартала ове године потврђују способност осигурања да се прилагоди новонасталим околностима, прихвати нове ризике и лансира атрактивне услуге неопходне најширем кругу корисника. Наша иновативност и агилност донела је раст укупне премије од скоро 10 процената“, истакла је Ивана Соковић и додала да је пандемија учинила да људи постану свеснији значаја осигурања и непроцењиве вредности полиса када их задеси невоља која не бира ни време ни место.

Душко Јовановић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије изнео је податак да је тржиште осигурања најбољи раст забележило у делу добровољног здравственог осигурања, где је раст више од 22 одсто, као и да су све популарније полисе осигурања у пољопривреди.

„Тржиште осигурања ће ову годину завршити са 8 до 9 посто раста премије. Превазићи ћемо магичну границу од милијарде евра премијере на годишњем ниову. То пуно значи  за индустрију осигурања и за Републику Србију, јер новац може да се улаже у инфраструктурне пројекте“ истакао је Јовановић.

Првог дана 5. Српских дана осигурања одржан је и округли сто на тему „Ковид-20 – да ли смо спремни“ на којем је закључено да је јавно приватно партнерство услов за осигурање пандемијског ризика.

Други дан конференције отворио је министар унутрашњих послова Александар Вулин, који је навео да је поносан на резултате осигурања, и поред пандемије, као и да је то знак да грађани верују да ће им, уз осигурање, будућност бити стабилна. Вулин је рекао и да су прошле године у саобраћају страдале 492 особе, истакавши да било која смрт тешко може да се оправда, а да се то посебно односи на смрт у саобраћају. 

Другог дана Конференције одржан је округли сто о будућности здравственог осигурања, на којем је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић изјавила да држава подстиче додатно осигурање запослених. То је још једна мера бриге о запосленима и бољем положају на раду. Она је додала и да све већи број државних компанија размишља у том правцу, јер сада постоје материјалне могућности за то. На панелу је закључено и да је делимично већ дошло до интеграције приватног и државног здравственог осигурања. Наглашено је и да би осигуравајуће компаније требало да буду модератори који ће у наредном периоду још боље повезати државни и приватни сектор, обавезно и приватно здравствено осигурање.

У завршном обраћању, члан УО УОС и председник ИО Триглав осигурања Драган Марковић, нагласио је да је Конференција потврдила да осигурање не може да се посматра изоловано од привредних кретања, нити да се избегне његова социјална компонента. Пандемија узрокована корона вирусом, подигла је свест људи о значају личне одговорности и њеном утицају на непосредно и шире окружење, што утиче на одговорност према здрављу, животу, имовини. У претходне две године дошло је до редистрибуције приоритета и постали смо свеснији ризика који нас свакодневно окружују, нагласио је Драган Марковић.