Ауторски текст генералног секретара УОС за "Привредни преглед"

Ауторски текст генералног секретара УОС за

МОЖЕМО ДА ПОСТАНЕМО ЗРЕЛО ТРЖИШТЕ

И поред сталног раста животног осигурања, Србија по просечној премији на зачељу у региону

Иако животно осигурање бележи константан раст, Србија је по просечној премији и даље на дну лествице и испод сваке границе. Грађани Србије, у просеку, за полисе животног осигурања издвајају 12 евра, Хрватске 75, а Словеније 320. Просечна годишња премија у државама Европске уније је чак 100 пута већа него у Србији. Према званичним подацима који су нам тренутно доступни, а односе се на крај трећег квартала 2011. године, удео животних осигурања у укупној премији износи свега 15,8 одсто. Да нам се опет не би догодило да „велики потенцијал“ остане неискоришћен, требало би, по ко зна који пут, анализирати узроке и указати на могућа решења. Јер, само на тај начин и уз заједничке напоре свих заинтересованих и активнију улогу државе, можемо да постанемо зрело тржиште са оствареним потенцијалима.

Општи је утисак да у прошлости није учињено довољно од стране свих учесника на тржишту осигурања, како би животно осигурање било развијено бар приближно као у државама региона. Ту су, наравно, и реални фактори који су ограничавајуће утицали на развој животног осигурања. Поменућу само најважније: ефекте светске економске кризе, низак стандард и слабу куповну моћ просечног грађанина Србије, али и недовршену реформу пензијског система и недостатак свести о потреби животног осигурања.

Значај животног осигурања је вишеструк. Основна потреба појединца је да у неизвесним условима себи и својој породици обезбеди преко потребну финансијску стабилност и сигурност, а управо је осигурање живота једноставан и сигуран начин да се таква будућност обезбеди. Потпуно је јасно да су код осигурања живота, сигурност и извесност за осигураника кључне претпоставке. Али, не треба заборавити ни економски интерес, кроз учешће осигураника у добити осигуравајућих друштава. Са друге стране, ту су и позитивни ефекти које животно осигурање има по укупан економски раст, кроз враћање новца у економске токове државе. Тиме животно осигурање постаје „мотор“ економског развоја државе, јер добија улогу институционалног инвеститора који пружа најквалитетније дугорочне изворе средстава. Та средства држава може рационално да користи за финансирање сопственог развоја, посебно инфраструктурних пројеката.

С обзиром на овакав значај за грађане и државу, али и чињеницу да потенцијале за развој индустрије осигурања треба тражити управо у пословима животног осигурања, морам, као генерални секретар Удружења осигуравача Србије да укажем на могућа решења. Прво, требало би што пре усвојити нови Закон о осигурању, иако је мало вероватно да ће се то догодити у изборној години. Нови закон требало би да уведе и колективно животно осигурање запослених од стране послодавца, што тренутно није могуће. Друго, потребне су регулаторне промене које ће унапредити тржиште животног осигурања кроз подстицајне мере и пореске олакшице. Ту пре свега мислим на неопорезивање одређеног износа, што се већ примењује код добровољних пензијских фондова. Треће, нови закон би требало да дозволи да продавци животног осигурања могу тај посао да обављају као допунски рад, а да не морају да буду стално запослени у осигуравајућој компанији чије полисе продају. То је пракса у Европској унији и то би знатно смањило трошкове осигуравача, а не би утицало на квалитет посла.

Наравно, треба напоменути и већ дуже време отворено питање раздвајања композитних друштава. Сматрам да су разлози за нераздвајање композитних друштава оправдани и посебно наглашавам штету на тржишту коју би такво раздвајање изазвало код највећих осигуравајућих друштава. Удружење осигуравача Србије се залаже да, као у развијеним државама, и у Србији постојећа композитна друштва наставе да раде као до сада, да се одвојеним друштвима дозволи обједињавање заједничких функција у циљу снижавања трошкова, а да се онима која су и раније испуњавала услове да буду композитна друштва, дозволи спајање. Друштвима која ће тек бити формирана треба дозволити да буду основана или као друштво за животно осигурање или као друштво за неживотно осигурање. Тренутна ситуација, са доста неизвесности, само отежава рад и одлуке осигуравајућих друштава о озбиљнијим инвестицијама. Поред тога, ако би дошло до раздвајања композитних друштава, могло би да се догоди да нека друштва обуставе даље бављење пословима животног осигурања, јер је оно у овом тренутку, због неразвијености, оптерећено високим трошковима и није профитабилно. Могуће је, у крајњој инстанци, чак и постепено гашење животног осигурања што свакако није добро у условима развоја и у ситуацији када желимо брз развој тржишта осигурања.

Удружење осигуравача Србије планира редовно публиковање података о пословним резултатима друштава у сегменту животних осигурања, посебно нивоа премија и броја потписаних уговора по друштвима. По овом питању већ сарађујемо са аустријским удружењем осигуравача и планирамо табеларно праћење резултата на основу њихових искустава и методологије. Реално је, дакле, да Удружење уведе полугодишње праћење тих података по моделу сличном аустријском.

Недвосмислено је јасно да као одговорни учесници на тржишту морамо сви заједно, свако у свом делокругу, радити на битним питањима за раст животног осигурања и константно га развијати, користећи позитивна искуства других. Улога Удружења је, са становишта индустрије осигурања кључна уз, подразумева се, активно укључење осигуравача. Уз Комисију за животно осигурање која већ постоји и даје стручне препоруке по свим питањима која су значајна за развој животног осигурања, Удружење ће формирати и посебне службе које ће радити на овој проблематици. Остаје нада да ће и улога државе и медија на овом пољу бити сврсисходнија и позитивнија и да ће то створити видљиве помаке у кратком року. То је једини начин да „велики потенцијал“ животног осигурања буде и остварен, што је несумњиво општи интерес и на добробит свих.

За „Привредни преглед“ написао

Владан Манић

Генерални секретар Удружења осигуравача Србије

Top