Сигнали бољих времена

Сигнали бољих времена

Пословна клима у Србији је претходних година знатно побољшана, захваљујући спроведеним политичким и економским реформама, оствареној монетарној стабилности, поправљеним јавним финансијама и уз отклањање структурних слабости. Први позитивни помаци приметни су и на тржишту осигурања. Спори су, али видљиви. Очекује се да ће раст БДП ове године бити 3, а наредних 3,5 односно 4 процента.  Веома добри резултати у сегменту фискалне консолидације омогућили су повећање плата у јавном сектору за 5-10 одсто као и пензија од 5 процената. То су добри и позитивни знаци. Индустрија осигурања расте двоструко брже од БДП и изнад је регионалног просека. Међутим, учешће премије у БДП и даље је око 2% што је изузетно ниско у поређењу са развијеним тржиштима. Наше тржиште је на нивоу од готово 800 милиона евра укупне премије и имамо потенцијал да веома брзо прескочимо границу од милијарду евра. Али, да би се то достигло и да би и осигурање имало снажан раст, потребни су додатни кораци.   

Први је свакако подизање стандарда грађана, иако ми на то не можемо да утичемо. Најбољи показатељ развоја једног тржишта осигурања јесте учешће животног осигурања у укупној премији. Код нас полисе животног осигурања у укупној премији учествују са око 23 процента. Остатак су полисе неживотног осигурања, а ту је највеће учешће обавезног осигурања. У развијеном свету је обрнуто, тако да животну полису има око 70% грађана. У скандинавским државама, више од 80% грађана има полису животног осигурања. Нама ће бити потребно много година да то достигнемо. По неким подацима,  тренутно свега око 15% грађана Србије поседује неку полису осигурања. Али, останак на реформском курсу уз додатно убрзање започетог раста, побољшање услова пословања и општи економски развој, обезбедиће и бржи развој осигурања. Тек тада ћемо моћи да кажемо да су створени услови да куповина полисе осигурања постане обавезна ставка и у нашим домаћинствима. Тренутно се осигурава само оно што се мора, а бржи развој успоравају низак животни стандард, неликвидност привреде и недостатак културе осигурања. Ми, као осигуравачи, можемо директно да утичемо само на едукацију и подизање нивоа свести о предностима осигурања. Уосталом, то је један од приоритета у раду Удружења осигуравача Србије. 

Други корак који је потребан за убрзани развој осигурања у Србији је да државa промени угао гледања на значај осигурања. Потребно је да се ојача улога осигуравача као озбиљног партнера државе и да се повећа функција друштава за осигурање као институционалних инвеститора. Код нас се заборавља да осигуравачи имају и улогу у мобилизацији слободних финансијских средстава. Тиме обезбеђују додатну ликвидност на финансијском тржишту, а слободан капитал стављају у функцију привредног раста и развоја. Али, да би то било изводљиво, потребно је решити проблем сигурних и приносних алтернатива на дужи рок. Ту долазимо до државе, која у осигуравачима мора да види озбиљног, респектабилног партнера, којем треба омогућити крупна институционална улагања, у општем интересу корисника осигурања, државе и осигуравача. То је већ, веома успешно, урађено на другим тржиштима. Дакле, без активније улоге државе, која би могла да почне увођењем нових облика обавезних осигурања и стимулативних мера, неће бити ни бржег развоја осигурања нити ће држава добити озбиљног партнера. То је нешто на чему треба радити, јер је сектор осигурања свуда важан чинилац финансијске стабилности и као такав утиче на развој државе. Уосталом, остварени резултати нам дају за право да тако нешто очекујемо. Примера ради, тржиште животног осигурања, за које смо рекли да је неразвијено у поређењу са “јаким тржиштима” последњих година бележи високе стопе раста. Подаци да је премија у 2015. и 2016. години расла за 20,1 одн. 19,4 процента, показују да је домаће тржиште животног осигурања успешно пребродило изазове из претходне деценије и да је за разлику од остатка финансијског система бележило континуирани раст кључних показатеља пословања, као и степена поверења код грађана. То су јасни показатељи правца у којем се креће домаће тржиште. То треба подржати и створити услове за још бржи раст. Према неким рачуницама, само увођењем пореских олакшица на премије животног осигурања, осигуравачи би за четири до пет година генерисали најмање милијарду евра за инвестиције. 

Следећи задатак, посебно за нас осигураваче, јесте едукација становништва, јер је култура осигурања у нашем друштву на ниском нивоу. Куповина полисе није трошак, зато што осигуравањем себе или своје имовине улажемо у оно што је највредније, у будућност. Многи то не схватају јер нису довољно информисани, не познају предности осигурања или сумњају у превару. Наш задатак је да грађане едукујемо како да препознају ризике којима су изложени и да тим ризицима управљају на адекватан начин, тако што ће заштити своје и животе својих најближих или имовину. Квалитет живота можемо да унапредимо и тако што ћемо смањити бригу за неизвесну будућност, а управо то је задатак осигуравајућих друштава. У савременом свету, осигурање је економска потреба свих, не само богатих. Зато ми у Удружењу стално понављамо да не смемо, као друштво, да дозволимо да стандард буде ограничавајући фактор за неосигуравање, а посебно не став да је осигурање скупо. Таква, едукативна кампања, чија ће циљна група бити различите категорије становништва, мора да траје годинама и буде подржана од свих. 

Изазов ће бити и наставак процеса унапређивања правног оквира. Систем успостављен Законом о осигурању добар је основ за прилагођавање стандардима и прописима ЕУ. Усаглашавање са директивом Solvency II, што ће обезбедити додатну  финансијску стабилност сектора осигурања, а сигурност осигураника подићи на још виши ниво, успешно се спроводи. То је сложен процес који захтева високе регулаторне стандарде. Ове године би требало да буде иновиран Закон о обавезном осигурању у саобраћају, чиме ће бити заокружен процес започет 2014. године, што ће додатно унапредити преосталу регулативу делатности осигурања. Велики изазов биће и припрема за либерализацију тржишта аутоодговорности. Искуства земаља у региону, која су прошла кроз процес либерализације, су таква да се може очекивати пад просечне премије АО. У исто време можемо очекивати раст капиталних захтева због  имплементације директива Solvency II и раст техничких обавеза услед повећања лимита и критеријума за накнаду штета. Како би се избегао сценарио пропасти појединих друштава за осигурање и преузимања њихових обавеза од стране Гарантног фонда, који се финансира из премије аутоодговорности активних друштава за осигурање, потребно је промптно радити на постизању стабилности и профитабилности врсте осигурања од аутоодговорности. Исто важи и за остала осигурања, с обзиром на то да је врло извесно да ће осигурање од АО, које је код нас битна ставка за осигураваче, изгубити функцију краткорочног генератора ликвидности и позитивног резултата.

У сваком случају, очекујем даљи развој сектора осигурања, бржи него у региону, уз услов да створимо потребне услове. То се посебно односи на животно осигурање, које као вид штедње постаје све атрактивније, али и на осигурање пољопривреде, због климатских промена и све чешћих поплава, суша па и пожара. 


Ауторски текст генералног секретара УОС Душка Јовановића за “Kopaonik Busines Forum Review 2018”

Top