Autorski tekst generalnog sekretara UOS za "Privredni pregled"

Autorski tekst generalnog sekretara UOS za

MOŽEMO DA POSTANEMO ZRELO TRŽIŠTE

I pored stalnog rasta životnog osiguranja, Srbija po prosečnoj premiji na začelju u regionu

Iako životno osiguranje beleži konstantan rast, Srbija je po prosečnoj premiji i dalje na dnu lestvice i ispod svake granice. Građani Srbije, u proseku, za polise životnog osiguranja izdvajaju 12 evra, Hrvatske 75, a Slovenije 320. Prosečna godišnja premija u državama Evropske unije je čak 100 puta veća nego u Srbiji. Prema zvaničnim podacima koji su nam trenutno dostupni, a odnose se na kraj trećeg kvartala 2011. godine, udeo životnih osiguranja u ukupnoj premiji iznosi svega 15,8 odsto. Da nam se opet ne bi dogodilo da „veliki potencijal“ ostane neiskorišćen, trebalo bi, po ko zna koji put, analizirati uzroke i ukazati na moguća rešenja. Jer, samo na taj način i uz zajedničke napore svih zainteresovanih i aktivniju ulogu države, možemo da postanemo zrelo tržište sa ostvarenim potencijalima.

Opšti je utisak da u prošlosti nije učinjeno dovoljno od strane svih učesnika na tržištu osiguranja, kako bi životno osiguranje bilo razvijeno bar približno kao u državama regiona. Tu su, naravno, i realni faktori koji su ograničavajuće uticali na razvoj životnog osiguranja. Pomenuću samo najvažnije: efekte svetske ekonomske krize, nizak standard i slabu kupovnu moć prosečnog građanina Srbije, ali i nedovršenu reformu penzijskog sistema i nedostatak svesti o potrebi životnog osiguranja.

Značaj životnog osiguranja je višestruk. Osnovna potreba pojedinca je da u neizvesnim uslovima sebi i svojoj porodici obezbedi preko potrebnu finansijsku stabilnost i sigurnost, a upravo je osiguranje života jednostavan i siguran način da se takva budućnost obezbedi. Potpuno je jasno da su kod osiguranja života, sigurnost i izvesnost za osiguranika ključne pretpostavke. Ali, ne treba zaboraviti ni ekonomski interes, kroz učešće osiguranika u dobiti osiguravajućih društava. Sa druge strane, tu su i pozitivni efekti koje životno osiguranje ima po ukupan ekonomski rast, kroz vraćanje novca u ekonomske tokove države. Time životno osiguranje postaje „motor“ ekonomskog razvoja države, jer dobija ulogu institucionalnog investitora koji pruža najkvalitetnije dugoročne izvore sredstava. Ta sredstva država može racionalno da koristi za finansiranje sopstvenog razvoja, posebno infrastrukturnih projekata.

S obzirom na ovakav značaj za građane i državu, ali i činjenicu da potencijale za razvoj industrije osiguranja treba tražiti upravo u poslovima životnog osiguranja, moram, kao generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije da ukažem na moguća rešenja. Prvo, trebalo bi što pre usvojiti novi Zakon o osiguranju, iako je malo verovatno da će se to dogoditi u izbornoj godini. Novi zakon trebalo bi da uvede i kolektivno životno osiguranje zaposlenih od strane poslodavca, što trenutno nije moguće. Drugo, potrebne su regulatorne promene koje će unaprediti tržište životnog osiguranja kroz podsticajne mere i poreske olakšice. Tu pre svega mislim na neoporezivanje određenog iznosa, što se već primenjuje kod dobrovoljnih penzijskih fondova. Treće, novi zakon bi trebalo da dozvoli da prodavci životnog osiguranja mogu taj posao da obavljaju kao dopunski rad, a da ne moraju da budu stalno zaposleni u osiguravajućoj kompaniji čije polise prodaju. To je praksa u Evropskoj uniji i to bi znatno smanjilo troškove osiguravača, a ne bi uticalo na kvalitet posla.

Naravno, treba napomenuti i već duže vreme otvoreno pitanje razdvajanja kompozitnih društava. Smatram da su razlozi za nerazdvajanje kompozitnih društava opravdani i posebno naglašavam štetu na tržištu koju bi takvo razdvajanje izazvalo kod najvećih osiguravajućih društava. Udruženje osiguravača Srbije se zalaže da, kao u razvijenim državama, i u Srbiji postojeća kompozitna društva nastave da rade kao do sada, da se odvojenim društvima dozvoli objedinjavanje zajedničkih funkcija u cilju snižavanja troškova, a da se onima koja su i ranije ispunjavala uslove da budu kompozitna društva, dozvoli spajanje. Društvima koja će tek biti formirana treba dozvoliti da budu osnovana ili kao društvo za životno osiguranje ili kao društvo za neživotno osiguranje. Trenutna situacija, sa dosta neizvesnosti, samo otežava rad i odluke osiguravajućih društava o ozbiljnijim investicijama. Pored toga, ako bi došlo do razdvajanja kompozitnih društava, moglo bi da se dogodi da neka društva obustave dalje bavljenje poslovima životnog osiguranja, jer je ono u ovom trenutku, zbog nerazvijenosti, opterećeno visokim troškovima i nije profitabilno. Moguće je, u krajnjoj instanci, čak i postepeno gašenje životnog osiguranja što svakako nije dobro u uslovima razvoja i u situaciji kada želimo brz razvoj tržišta osiguranja.

Udruženje osiguravača Srbije planira redovno publikovanje podataka o poslovnim rezultatima društava u segmentu životnih osiguranja, posebno nivoa premija i broja potpisanih ugovora po društvima. Po ovom pitanju već sarađujemo sa austrijskim udruženjem osiguravača i planiramo tabelarno praćenje rezultata na osnovu njihovih iskustava i metodologije. Realno je, dakle, da Udruženje uvede polugodišnje praćenje tih podataka po modelu sličnom austrijskom.

Nedvosmisleno je jasno da kao odgovorni učesnici na tržištu moramo svi zajedno, svako u svom delokrugu, raditi na bitnim pitanjima za rast životnog osiguranja i konstantno ga razvijati, koristeći pozitivna iskustva drugih. Uloga Udruženja je, sa stanovišta industrije osiguranja ključna uz, podrazumeva se, aktivno uključenje osiguravača. Uz Komisiju za životno osiguranje koja već postoji i daje stručne preporuke po svim pitanjima koja su značajna za razvoj životnog osiguranja, Udruženje će formirati i posebne službe koje će raditi na ovoj problematici. Ostaje nada da će i uloga države i medija na ovom polju biti svrsishodnija i pozitivnija i da će to stvoriti vidljive pomake u kratkom roku. To je jedini način da „veliki potencijal“ životnog osiguranja bude i ostvaren, što je nesumnjivo opšti interes i na dobrobit svih.

Za „Privredni pregled“ napisao

Vladan Manić

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

Top