Osiguranje da bude uslov za državne subvencije

Osiguranje da bude uslov za državne subvencije

Obilne padavine koje su zadesile Srbiju aktuelizuju pitanje šteta u poljoprivredi i mogućih gubitaka. Za mesec ili dva, pitanje bi moglo da bude još aktuelnije, ako nas posle kiše zadesi suša, koja bi dodatno ugrozila glavne poljoprivredne kulture.

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović kaže da alarmantno mali broj ratara osigurava rod i prihod, iako poljoprivreda direktno zavisi od vremenskih prilika. Na ovim prostorima su sve češće obilne padavine i grad, poplave i suše, a po prognozama čekaju nas još ekstremnije vremenske prilike, kaže Jovanović.

- Od kojih nepogoda se mogu osigurati poljoprivredne kulture?

Klasična polisa osiguranja štiti od grada, požara i groma i čak 90% osiguranih ratara ima tu polisu. Mnogo je manje onih koji kulture osiguravaju od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda, a ti rizici su kod nas sve češći i nanose gubitke i za narednih nekoliko godina. Retko ko shvata da je osiguranje jedina prava mera zaštite od nepogoda.

- Koliko je kod nas razvijeno osiguranje u poljoprivredi?

U Srbiji je osigurano nešto više od 10% biljne proizvodnje i svega oko 5% stočnog fonda i po tome zaostajemo i za razvijenijim državama regiona. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da samo 3% individualnih poljoprivrednih proizvođača ima polisu osiguranja. Pravna lica su osigurala skoro polovinu obradivih površina, ali je udeo njiva koje su u njihovom vlasništvu značajno manji u odnosu na privatno vlasništvo. Osnovni razlozi su needukovanost, nepoverenje i stavovi da je polisa skupa i da država treba da nadoknadi štetu, što je netačno i pogrešno. Primera radi, za polisu osiguranja treba izdvojiti oko 5% vrednosti proizvodnje, a tu su i pogodnosti u vidu kupovine na rate ili posle žetve.

- Kako unaprediti osiguranje poljoprivrede?

Odluka Vlade Srbije da se za moravički, zlatiborski, kolubarski, podunavski i šumadijski okrug, subvencije sa 40 podignu na 70% stimulativno će delovati na porast broja osiguranih. Tu je i mogućnost da lokalne samuprave dodatno regresiraju premiju iz svog budžeta i učine je još jeftinijom, ako ne i besplatnom. UOS se za to odavno zalaže. Smatramo, međutim, da bi osiguranje moralo da bude uslov za bilo kakve državne subvencije. To je model koji se uveliko primenjuje u svetu i daje dobre rezultate.

*Intervju generalnog sekretara UOS dnevniku Informer

Premija osiguranja po pojedinim kulturama

KULTURA

PREMIJA RSD/hektar

OSIGURANA SUMA

PŠENICA

2.090

100.000

SOJA

2.772

105.000

CRNI  LUK

55.000

1.250.000

PAPRIKA

118.800

2.000.000

ŠLJIVA

44.550

750.000

KAJSIJA

74.250

1.250.000

Top