Signali boljih vremena

Signali boljih vremena

Poslovna klima u Srbiji je prethodnih godina znatno poboljšana, zahvaljujući sprovedenim političkim i ekonomskim reformama, ostvarenoj monetarnoj stabilnosti, popravljenim javnim finansijama i uz otklanjanje strukturnih slabosti. Prvi pozitivni pomaci primetni su i na tržištu osiguranja. Spori su, ali vidljivi. Očekuje se da će rast BDP ove godine biti 3, a narednih 3,5 odnosno 4 procenta.  Veoma dobri rezultati u segmentu fiskalne konsolidacije omogućili su povećanje plata u javnom sektoru za 5-10 odsto kao i penzija od 5 procenata. To su dobri i pozitivni znaci. Industrija osiguranja raste dvostruko brže od BDP i iznad je regionalnog proseka. Međutim, učešće premije u BDP i dalje je oko 2% što je izuzetno nisko u poređenju sa razvijenim tržištima. Naše tržište je na nivou od gotovo 800 miliona evra ukupne premije i imamo potencijal da veoma brzo preskočimo granicu od milijardu evra. Ali, da bi se to dostiglo i da bi i osiguranje imalo snažan rast, potrebni su dodatni koraci.   

Prvi je svakako podizanje standarda građana, iako mi na to ne možemo da utičemo. Najbolji pokazatelj razvoja jednog tržišta osiguranja jeste učešće životnog osiguranja u ukupnoj premiji. Kod nas polise životnog osiguranja u ukupnoj premiji učestvuju sa oko 23 procenta. Ostatak su polise neživotnog osiguranja, a tu je najveće učešće obaveznog osiguranja. U razvijenom svetu je obrnuto, tako da životnu polisu ima oko 70% građana. U skandinavskim državama, više od 80% građana ima polisu životnog osiguranja. Nama će biti potrebno mnogo godina da to dostignemo. Po nekim podacima,  trenutno svega oko 15% građana Srbije poseduje neku polisu osiguranja. Ali, ostanak na reformskom kursu uz dodatno ubrzanje započetog rasta, poboljšanje uslova poslovanja i opšti ekonomski razvoj, obezbediće i brži razvoj osiguranja. Tek tada ćemo moći da kažemo da su stvoreni uslovi da kupovina polise osiguranja postane obavezna stavka i u našim domaćinstvima. Trenutno se osigurava samo ono što se mora, a brži razvoj usporavaju nizak životni standard, nelikvidnost privrede i nedostatak kulture osiguranja. Mi, kao osiguravači, možemo direktno da utičemo samo na edukaciju i podizanje nivoa svesti o prednostima osiguranja. Uostalom, to je jedan od prioriteta u radu Udruženja osiguravača Srbije. 

Drugi korak koji je potreban za ubrzani razvoj osiguranja u Srbiji je da država promeni ugao gledanja na značaj osiguranja. Potrebno je da se ojača uloga osiguravača kao ozbiljnog partnera države i da se poveća funkcija društava za osiguranje kao institucionalnih investitora. Kod nas se zaboravlja da osiguravači imaju i ulogu u mobilizaciji slobodnih finansijskih sredstava. Time obezbeđuju dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, a slobodan kapital stavljaju u funkciju privrednog rasta i razvoja. Ali, da bi to bilo izvodljivo, potrebno je rešiti problem sigurnih i prinosnih alternativa na duži rok. Tu dolazimo do države, koja u osiguravačima mora da vidi ozbiljnog, respektabilnog partnera, kojem treba omogućiti krupna institucionalna ulaganja, u opštem interesu korisnika osiguranja, države i osiguravača. To je već, veoma uspešno, urađeno na drugim tržištima. Dakle, bez aktivnije uloge države, koja bi mogla da počne uvođenjem novih oblika obaveznih osiguranja i stimulativnih mera, neće biti ni bržeg razvoja osiguranja niti će država dobiti ozbiljnog partnera. To je nešto na čemu treba raditi, jer je sektor osiguranja svuda važan činilac finansijske stabilnosti i kao takav utiče na razvoj države. Uostalom, ostvareni rezultati nam daju za pravo da tako nešto očekujemo. Primera radi, tržište životnog osiguranja, za koje smo rekli da je nerazvijeno u poređenju sa “jakim tržištima” poslednjih godina beleži visoke stope rasta. Podaci da je premija u 2015. i 2016. godini rasla za 20,1 odn. 19,4 procenta, pokazuju da je domaće tržište životnog osiguranja uspešno prebrodilo izazove iz prethodne decenije i da je za razliku od ostatka finansijskog sistema beležilo kontinuirani rast ključnih pokazatelja poslovanja, kao i stepena poverenja kod građana. To su jasni pokazatelji pravca u kojem se kreće domaće tržište. To treba podržati i stvoriti uslove za još brži rast. Prema nekim računicama, samo uvođenjem poreskih olakšica na premije životnog osiguranja, osiguravači bi za četiri do pet godina generisali najmanje milijardu evra za investicije. 

Sledeći zadatak, posebno za nas osiguravače, jeste edukacija stanovništva, jer je kultura osiguranja u našem društvu na niskom nivou. Kupovina polise nije trošak, zato što osiguravanjem sebe ili svoje imovine ulažemo u ono što je najvrednije, u budućnost. Mnogi to ne shvataju jer nisu dovoljno informisani, ne poznaju prednosti osiguranja ili sumnjaju u prevaru. Naš zadatak je da građane edukujemo kako da prepoznaju rizike kojima su izloženi i da tim rizicima upravljaju na adekvatan način, tako što će zaštiti svoje i živote svojih najbližih ili imovinu. Kvalitet života možemo da unapredimo i tako što ćemo smanjiti brigu za neizvesnu budućnost, a upravo to je zadatak osiguravajućih društava. U savremenom svetu, osiguranje je ekonomska potreba svih, ne samo bogatih. Zato mi u Udruženju stalno ponavljamo da ne smemo, kao društvo, da dozvolimo da standard bude ograničavajući faktor za neosiguravanje, a posebno ne stav da je osiguranje skupo. Takva, edukativna kampanja, čija će ciljna grupa biti različite kategorije stanovništva, mora da traje godinama i bude podržana od svih. 

Izazov će biti i nastavak procesa unapređivanja pravnog okvira. Sistem uspostavljen Zakonom o osiguranju dobar je osnov za prilagođavanje standardima i propisima EU. Usaglašavanje sa direktivom Solvency II, što će obezbediti dodatnu  finansijsku stabilnost sektora osiguranja, a sigurnost osiguranika podići na još viši nivo, uspešno se sprovodi. To je složen proces koji zahteva visoke regulatorne standarde. Ove godine bi trebalo da bude inoviran Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, čime će biti zaokružen proces započet 2014. godine, što će dodatno unaprediti preostalu regulativu delatnosti osiguranja. Veliki izazov biće i priprema za liberalizaciju tržišta autoodgovornosti. Iskustva zemalja u regionu, koja su prošla kroz proces liberalizacije, su takva da se može očekivati pad prosečne premije AO. U isto vreme možemo očekivati rast kapitalnih zahteva zbog  implementacije direktiva Solvency II i rast tehničkih obaveza usled povećanja limita i kriterijuma za naknadu šteta. Kako bi se izbegao scenario propasti pojedinih društava za osiguranje i preuzimanja njihovih obaveza od strane Garantnog fonda, koji se finansira iz premije autoodgovornosti aktivnih društava za osiguranje, potrebno je promptno raditi na postizanju stabilnosti i profitabilnosti vrste osiguranja od autoodgovornosti. Isto važi i za ostala osiguranja, s obzirom na to da je vrlo izvesno da će osiguranje od AO, koje je kod nas bitna stavka za osiguravače, izgubiti funkciju kratkoročnog generatora likvidnosti i pozitivnog rezultata.

U svakom slučaju, očekujem dalji razvoj sektora osiguranja, brži nego u regionu, uz uslov da stvorimo potrebne uslove. To se posebno odnosi na životno osiguranje, koje kao vid štednje postaje sve atraktivnije, ali i na osiguranje poljoprivrede, zbog klimatskih promena i sve češćih poplava, suša pa i požara. 


Autorski tekst generalnog sekretara UOS Duška Jovanovića za “Kopaonik Busines Forum Review 2018”

Top