Највише се продају полисе добровoљног здравственог осигурања

Предузетници и фирме из целог света па и из Србије суочени су са великим губицима у пословању због чињенице да их је вирус ковид 19 принудио да смање обим посла, отпуштају раднике, а многи и да ставе кључ у браву. Шта показују искуства осигуравача код нас, да ли сте имали нека слична искуства, или је ово први пут?

Са оваквом кризом нисмо се срели у претходних 100 година и сигурно је да ће корона  дефинисати нашу епоху. Криза је појачала потребу људи за сигурношћу, а кључна реч постала је ризик. Али, сада смо постали свеснији ризика по здравље и живот, сопствену и безбедност породице или могућност губитка посла. Због тога расту потреба и свест људи да буду осигурани. У прилог томе податак да од почетка пандемије расте продаја полиса добровољног здравственог осигурања за скоро 20% јер је лечење у државним установама, којe су посвећене корони, готово немогуће. Повећана је и потреба за финансијском сигурношћу у случају губитка посла, мада је то код нас још на нивоу гаранције према банкама. Та полиса значи да ће осигуравајуће куће, уместо клијента који је остао без посла, плаћати кредитне рате у периоду од три, шест, девет или 12 месеци. Што се компанија тиче, појачани су ризици од губитка тржишта, смањених прихода услед прекида пословања и ограниченог кретања људи и протока роба, потпуног прекида пословања или појачаних сајбер напада. Све су то новине за нас на овим просторима, а посебно, чини ми се, за оне који су до сада о осигурању размишљали тек када претрпе штету. Ова нас криза учи томе да морамо унапред да будемо спремни на ризике и да се заштитимо на време.

Каква је улога осигуравача код покрића за случај оболеваља од Ковида 19,  да ли постоји тај вид осигурања? У развијеним државама се траже решења за покриће ризика који је тешко осигурати, попут ковида 19. Каква је ситуација код нас?

Европски осигуравачи не могу сами, својим интерним капацитетима, да се изборе са ризицима које је донела пандемија, јер криза предуго траје. Процењује се да би губитак европских друштава могао да буде око 30 милијарди евра или већи. Нови ризици, које је донела ова или ће донети нека нова пандемија, могу да буду покривени само у сарадњи јавног сектора и осигуравача и ЕИОПА је, као врховно тело за државе ЕУ у области осигурања, предложила такав концепт. Размишља се и о томе да ли би такво осигурање требало да буде обавезно и да ли таквим решењима треба покрити само мала и средња предузећа. То је тренутно једна од највећих непознаница. Та решења ће, пре или касније, доћи и до нас. За сада, грађанима се нуде измењене постојеће и нове полисе, које покривају и ризик од Ковида-19. И управо зато што тај ризик и даље присутан, на Српским данима осигурања, који ће бити одржани 25. и 26. новембра, разговараћемо о томе да ли смо и шта научили из ове пандемије, јесмо ли спремни за нову сличну кризу, како управљати том кризом и каква је будућност осигурања, пре свега животног. Организоваћемо и округли сто о здравственом осигурању и могућности да приватна пракса, на неки начин, постане партнер државе у оваквим ситуацијама.

Да ли су осигуравачи деловали брзо у новонасталој ситуацији, шта се мењало у ходу?

Криза нас је натерала да преко ноћи спроведемо дигитализацију. Сада се полисе купују онлајн, многе се и не потписују већ је уговор важећи од тренутка плаћања полисе, штете се пријављују, а многе и процењују онлајн. Осигуравачи су на време схватили да неће моћи да опстану ако се брзо не прилагоде новим условима и измењеним потребама клијената. Тиме су показали флексибилност и учврстили поверење код грађана. Отуда и раст премије у ове две пандемијске године. Дигитализација је највећа промена из угла осигуравача. Тренд ће бити настављен и убрзан, што значи да ће се друштва за осигурање додатно приближити клијентима кроз већу доступност на интернету.

Да ли грађани могу да буду сигурни да ће осигуравајућа друштва редовно измиривати своје обавезе према њима?

То се ни једног тренутка од почетка пандемије није доводило у питање. Иако је пандемија готово свима донела проблеме и минусе, сектор осигурања је стабилан и бележи раст. Укупна премија на крају другог квартала ове године износила је нешто више од 60 милијарди динара, што је раст од 8,2% у односу на исти прошлогодишњи период. Раст је забележен и у 2020. години, првој пандемијској. Али, оно што је за грађане најважније је то да су техничке резерве, које показују способност друштава да исплаћују штете, на више него довољних 220 милијарди динара. Средства су инвестирана у складу са законом и грађани могу да буду безбедни и сигурни да су друштва способна да испуњавају своје обавезе.