UOS Удружење oсигуравача Србије

РЕЧНИК ОСИГУРАЊА

П

Полиса осигурања

Представља основну исправу у писаној форми којом се одређују права и обавезе учесника и која као таква прати посао осигурања. Може бити у облику уговора о осигурању или доказног средства о склопљеном осигурању када садржи све најважније податке из закљученог уговора. Може представљати исправу о дугу када се без ње не може наплатити накнада штете од осигуравача или легитимацијску хартију када се њом доказује право на потраживање из осигурања. Појављује се и као хартија од вредности, а користи се и као доказ извршене уговорене обавезе када у одређеном послу постоји обавеза осигуравања. Издаје се на обрасцу који самостално састављају осигуравачи осим када су законски постављени одређени услови за облик у ком се сачињава.

Посебни услови осигурања

Представљају уговорне одредбе којима се додатно уређује однос између осигуравача и осигураника и то у делу који није дефинисан уједначеним и уопштеним одредбама из општих услова осигурања. О њима се посебно преговара током закључења уговора о осигурању и они чине његов саставни део. Прилагођени су једном уговору или одређеном броју појединачних уговора, а њима се осигуравајуће покриће по правилу проширује, мада се може и сузити.

Потпуна штета

Уништење осигуране ствари или њен нестанак, односно губитак без изгледа да се до ствари поново дође. Као потпуни губитак понекад се сматра и изведени потпуни губитак, тј. ситуација у којој су трошкови поправке оштећене ствари виши од њене вредности.

Пожарно осигурање

Осигурање од пожара представља једну од најстаријих и најразноврснијих врста осигурања којом се пружа економска заштита за оштећење или уништење некретнина, посебних објеката и покретних ствари. Њиме је обезбеђено покриће од основних и допунских ризика који се могу уговорити с тим да се обим покрића разликује код појединих осигуравача и у различитим земљама. Основни ризици код осигурања од пожара су најчешће: пожар, удар грома, експлозија, олуја, град, удар сопственог возила у осигурану грађевину, пад летилице, манифестације, демонстрације, а понекад се може укључити и земљотрес. Као допунске ризике обично је могуће додатно уговорити ризике поплава, бујица, изливања воде, клизања тла, одрона земљишта, снежне лавине, исцурења и друго. Свота осигурања на коју се уговара пожарно осигурање по правилу одговара заменској вредности. Друге врсте осигурања могу у себи садржати и осигуравајуће покриће од пожарног ризика.

Предмет осигурања

Одређено материјално добро, односно материјални интерес, одговорност, човеково здравље или живот који су изложени могућности остварења ризика. Представља један од основних елемената уговора о осигурању.

Премија осигурања

Новчани износ који уговарач осигурања треба да плати за осигурање.  Састоји се од функционалне премије и режијског додатка, при чему се функционална премија састоји од техничке премије, а може садржати и допринос за превентиву, ако је урачунат у премију осигурања. Техничка премија осигуравачу служи за подмирење обавеза из уговора о осигурању (за исплату одштета, уговорених сума осигурања), као и за измирење обавеза према реосигуравачу за све реосигуране ризике. Допринос за превентиву служи за финансирање активности намењених за превенцију односно спречавање ризика. Режијски додатак је део премије који је намењен за обављање послова осигурања односно за трошкове спровођења осигурања.

Премијска тарифа

Њом се одређује висина премије полазећи од јединствених мерила за све осигуранике у истој врсти осигурања и обухвата премијске стопе или премије у новчаном износу, поступак утврђивања премијске стопе или износа премије, мерила за обрачунавање попуста или доплатка на премију, најниже стопе премије до којих се може ићи применом бонуса, највише стопе у случају неповољног техничког резултата и друго. Утврђује се применом актуарске математике и не зависи од слободне воље осигуравача на тржишту већ од различитих актуарских метода, осигуравачевих посебности и врсте осигурања.

Процена ризика

Испитивање тј. утврђивање величине опасности као узрока штете коју са собом носи предмет осигурања или осигурано лице на основу чега осигуравач доноси одлуку о преузимању ризика у осигурање. Обично га обавља стручно лице које утврђује степен вероватноће настанка штете и економске последице остварења ризика.

Процена штете

Један од најважнијих послова који треба да помогне утврђивању висине одштете у случају настанка осигураног случаја. Осигуравач је дужан да започне процену штете одмах, а најкасније у року од три дана од дана пријема обавештења о насталом осигураном случају (осим код бројних штета, где је потребно више времена). Штету заједно процењују осигураник и осигуравач или њихови овлашћени представници.