Према најновијим анализама, пандемија изазвана корона вирусом могла би да изазове билансни минус у сектору осигурања од 25 милијарди евра, наглашено је на вебинару „Годину дана пандемије – нови ризици у осигурању“ који је организовало Удружење осигуравача Србије.
Џастин Вреј, шеф Одељења за политике осигурања у европском надзорном телу – ЕИОПА, истакао је да осигуравајућа друштва не могу сама да се изборе са ризицима које доноси пандемија. Нови, погоршани услови пословања предуго трају и могу да буду покривени само у сарадњи јавног сектора и осигуравача, истакао је Вреј. Он је додао и да је европско надзорно тело предложило концепт који захтева да јавни сектор и осигуравачи раде заједно, а размишљало се и да ли би такво осигурање требало да буде обавезно“, рекао је Вреј.
И Ли Волфрам, аналитичар ОЕЦД, сложио се да би тај ризик требало поделити између јавног и осигуравајућег сектора и изнео низ питања: да ли би требало осигурање да буде обавезно, које губитке треба покрити, да ли треба обухватити само мала и средња предузећа или све и како би се губици поделили између владе и осигуравача. Он је такође рекао да се води полемика о томе да ли владе треба да преузму део или комплетан ризик.
Зоран Благојевић, председник Извршног одбора Wiener Stadtische осигурања, рекао је да је пандемија изазвала многе дилеме у вези са обимом покрића који је уговорен у претходном периоду. Осигуравачи у Србији нису били изложени штетама које су настале због прекида пословања јер су у уговореним полисама штете дефинисане као материјалне. “Наметнуло се међутим питање у свету у вези са прекидом пословања услед државних мера, ограничавања кретања и да ли то полисе покривају или не“, рекао је Благојевић. Он је, као велики проблем на српском тржишту, навео и питање осигурања туристичких агенција односно полиса инсолвентности.
Учесници панел дискусије, организоване у оквиру вебинара, сложили су се и да је један од нових ризика, који је у значајном порасту, сајбер ризик. Мајо Мићовић, председник Швајцарско-српске трговинске коморе нагласио је да је страх за дигиталне податке који се складиште на системима оправдан и реалан. Уз све позитивне стране дигитализације, лоша страна је да су подаци сада доступни хакерима.
Учесници панел дискусије били су и Драгица Корењак, саветник за развој продајних мрежа из Словеније и социолог Андреј Кубичек, са Института са криминолошка и социолошка истраживања. Драгица Корењак је нагласила да и поред свих промена које смо као особе претрпели под утицајем пандемије, непромењена је остала потреба да будемо сигурни. Саветујем агентима продаје да контактирају своје клијенте, нагласила је Корењак.
