Сви кључни показатељи пословања сектора осигурања у протеклих десет година бележе позитиван тренд и више су него удвостручени, изјавила је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић. Она је на Златибору, отварајући седме „Српске дане осигурања“ додала да је премија осигурања по становнику у претходној деценији повећана са 79 на 171 евро, а да укупна премија бележи раст са 64 милијарде динара у 2013. години на 133,9 милијарде динара у 2022. години. И износ решених штета је више него дуплиран у претходних десет година – са 28,7 на 68,9 милијарди динара.

Говорећи на Конференцији о осигурању која је ове године одржана под називом „Ако не ми, ко? Ако не сад, кад?“ гувернер Табаковић је нагласила да је сектор осигурања и у протекле четири године, у условима повећаних ризика, сачувао солвентност и профитабилност, пружајући широк спектар и висок квалитет услуге својим корисницима. Томе су допринеле и мере Народне банке Србије, нагласила је Јоргованка Табаковић. Додала је и да су позитивни трендови настављени и у прва три тромесечја ове године, јер је укупна премија увећана за 16,3% у односу на исти прошлогодишњи период и износи 115,6 милијарди динара.

Од првих „Српских дана осигурања“ до данас, осигурање као сектор прешло је значајан пут. Увећање укупне премије, премије по глави становника и техничких резерви сврстава сектор осигурања у ред значајнијих институционалних инвеститора и партнера, изјавила је председница УО Удружења осигуравача Србије Ивана Соковић. Она је додала и да је урађено много на унапређењу транспарентности пословања, информационој безбедности, заштити личних података и припреми за имплементацију Директива Солвенси 2.

Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић поручио је да Удружење осигуравача Србије ради на подизању свести грађана о значају полисе. Осигурање није трошак, већ инвестиција, додао је Јовановић. Он је изјавио и да се то посебно односи на пољопривреду, којој временске неприлике наносе највеће штете. Због тога смо и ове године одржали округли сто о пољопривреди, на којем је закључено да је потребно веће партнерство државе и осигуравача, како би порастао број осигураних обрадивих површина. Са постојећих 15% осигураних површина држава не може да буде задовољна, не могу ни ратари, али ни ми осигуравачи јер је то осигурање на ивици егзистенције. Јовановић је изјавио и да је на панелу констатовано да постоји негативна селекција у осигурању јер се осигуравају само они који имају штете. То може да се превазиђе, ако се изједначе субвенције у свим регионима и то је једна од главних порука са округлог стола о пољопривреди и са ових Српских дана осигурања. Сви морају да буду стимулисани да се укључе у осигурање, јер ће тиме бити повећан обухват осигурања.

На Конференцији се говорило и о штетама које су нанеле суперћелијске олује током претходног лета, а које достижу износ од неколико стотина милиона евра. Када суперћелијске олује нанесу огромну штету имовини грађана, поставља се питање да ли је неко и ко је одговоран за ту штету. Дешавало се да грађани претрпе штету, јер им је олуја однела кров са куће, али је тај кров истовремено направио штету трећим лицима у смислу да је оштетио њихову кућу или некога повредио, чуло се на Конференцији. Овде је у ствари у питању виша сила, а поручено је и да ће питања накнада штете морати да утврђују судови.
На конференцији је одржан и округли сто о добровољном здравственом осигурању са којег је поручено да су цене здравствених услуга највећи проблем за још већи раст броја осигураних и грађана који се опредељују да преко осигуравајућих друштава користе услуге приватних здравствених установа.

Српски дани осигурања су традиционална конференција о осигурању коју организује Удружење осигуравача Србије.