У организацији Удружења осигуравача Србије одржани су девети „Српски дани осигурања“ – традиционална конференција која је у потпуности посвећена осигурању. Отварајући Конференцију, вицегувернер Народне банке Србије Жељко Јовић изјавио је да је бруто друштвени производ у трећем кварталу ове године задржао слична кретања као на почетку године и да Народна банка Србије очекује раст од 2,1% до краја ове, а за следећу годину од 3,5%.
- Претпоставку смо изградили на расту финалне потрошње која би требало да буде последица раста плата и пензија и инвестиција односно улагања у ЕКСПО. Од ризика треба издвојити интернационалне: глобалну неизвесност, растући протекционизам, изазове у енергетском сектору и локалне који се, пре свега, односе на тензије у друштвено-политичким околностима у земљи, нагласио је вицегувернер.
Јовић је подсетио да је премија осигурања на крају прошле године износила 177 милијарди динара, а билансна сума 417 милијарди динара. Нето резултат је порастао је 21,5 одсто међугодишње. У структури доминирају неживотна осигурања са 83,7 одсто, додао је Јовић и нагласио да је раст имовине привреде и домаћинстава двоцифрен, али је и даље јако ниско учешће домаћинстава у премији. То значи да има доста потенцијала за развој, нагласио је вицегувернер.
Овогодишњи „Српски дани осигурања“ одржани су под називом „Ајде, Јано, кућу да осигурамо” што је, како је нагласио генерални секретар УОС Душко Јовановић, порука свима да неће нико други да нам чува имовину боље од нас самих. Најбоље решење је куповина полисе осигурања, поручио је Јовановић. Како каже, са округлог стола, који је одржан на ту тему, поручено је да раст осигурања у том сегменту јесте двоцифрен, али да има потенцијала за развој.
- Предуслов је раст дохотка, али треба и пробудити свест грађана који прекасно схватају значај осигурања – углавном тек када претрпе одређену штету. Упозорили смо на мали број осигуране имовине од пожара, што је веома чест узрок губитка свега чиме неко располаже. Стопа раста осигурања од пожара мања је од укупне стопе раста неживотних осигурања и има изузетно мало учешће у осигурању имовине. То осигурање чини 6-7% укупне премије неживотних осигурања, док друга осигурања имовине учествују са око 16 до 17% у укупној премији осигурања код неживотних осигурања. У основне опасности по имовину спадају и олуја и град, а 2024. година била је пета за редом у којој су штете по том основу премашиле 100 милијарди евра.
Јовановић додаје и да се на Конференцији причало и о безбедности у саобраћају, јер нам статистика ту не иде у прилог.
- На Конференцији смо чули и да се ове године догодило више саобраћајних незгода него прошле и да су најчешћи узроци прекорачење брзине, вожња под дејством алкохола или због употребе мобилних телефона. Очекујемо да законодавац, приликом измена Закона о безбедности у саобраћају, што би требало да се догоди следеће године, узме у обзир те податке, предложи бољу контролу и веће санкције. Свима нам је у интересу да се број незгода, повређених и погинулих смањи, поручио је Јовановић.
Додао је и да нас у ближој будућности чека дигитална размена Записника МУП о увиђају саобраћајне незгоде у којима има елемената кривичног дела, што ће додатно повећати поверење грађана. И даље се, како је нагласио, највећи број саобраћајних незгода догоди петком и у дане викенда.
Српски дани осигурања су традиционална конференција коју организује УОС, а која је у потпуности посвећена индустрији осигурања. Ове године одржано је 20-ак предавања и уз учешће око 30 предавача. Конференцији је присуствовало око 400 учесника – представника домаћег и регионалног тржишта и регулатора.
Фотографије
