Унапређење сарадње финансијског и реалног сектора, нови модели финансирања привреде и лакши приступ капиталу биле су кључне теме друге конференције „Кључни трендови 2026“. Организатори су Привредна комора Србије (ПКС), Удружење банака Србије (УБС) и Удружење осигуравача Србије (УОС), а циљ је да кроз дијалог привреде, финансијског сектора и надзорних институција допринесу стварању бољих услова за пословање и будући развој домаће привреде.
Скуп је окупио стручњаке, представнике банака, осигуравајућих друштава, компанија и институција, који су разговарали о алтернативним изворима финансирања, савременом приступу корисницима финансијских услуга, развоју људског капитала и унапређењу финансирања пољопривреде. Посебна пажња посвећена је могућностима за финансирање инвестиција у технологију, дигитализацију и енергетску ефикасност, као и подршци домаћим компанијама у ширењу на регионална тржишта.
Конференцију је отворила гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић која је оценила да је финансијски сектор Србије стабилан, добро капитализован и високо позициониран, што потврђују и показатељи пословања. Табаковић је нагласила да индустрија осигурања већ 14 година има стабилан и сигуран раст. Сви показатељи пословања сектора су увећани за два до три пута од 2012. године. Актива банака је на крају јула 2026. године износила 7.353 милијарде динара, квалитет активе се побољшава, а учешће проблематичних кредита је на историјски најнижем нивоу, поручила је гувернер Јорговарна Табаковић.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж навео је да је за наредну фазу раста српске привреде неопходно додатно повезивање привреде и финансијског сектора, посебно у области финансирања инвестиција у технологију, дигитализацију и енергетску ефикасност. „Компанијама су потребни предвидиви и транспарентни услови, брже одлучивање и финансијски инструменти прилагођени њиховим стварним потребама. Са банкама и осигуравачима желимо да радимо на конкретним решењима за дигиталну трансформацију, сајбер безбедност и лакши приступ финансирању, јер само заједничким деловањем можемо обезбедити да финансијски систем адекватно прати потребе привреде и њен даљи раст“, поручио је председник ПКС.
Председник Управног одбора Удружења осигуравача Србије Бранислав Трифуновић нагласио је стабилност тог сектора и у првом кварталу 2026. године. “Премија осигурања износила је 50,2 милијарде динара, док су техничке резерве, односно средства намењена будућој исплати штета, износиле 301 милијарду динара. „За Удружење осигуравача Србије нарочито је важно да осигурање не посматрамо као делатност која реагује на ризике који су се већ десили. Наша улога је да, заједно са другим деловима финансијског сектора, допринесемо бољем разумевању ризика, њиховом благовременом препознавању и стварању механизама за управљање њима” рекао је Трифуновић.
Никола Вулетић, председник Управног одбора Удружења банака Србије и председник Одбора удружења финансијских институција ПКС, оценио је да је дошао тренутак да се, поред привлачења страних инвестиција, додатно размишља о подршци домаћим компанијама и њиховом ширењу на регионална тржишта. „Имамо довољно финансијског потенцијала, снаге и знања да подржимо српску привреду у ширем региону. Ту имамо велику улогу ПКС. Потребно је да искористимо моменат и да у наредном периоду, у сарадњи са осталим деловима економије, направимо један искорак и искористимо овај добар тренутак, зато што је то битно за српску економију, за будућност наше деце, да остваримо конкретну предност“, рекао је Вулетић.
Организатори истичу да је дугорочни циљ скупа изградња модела сарадње између финансијског и реалног сектора, уз јасну поруку да се само заједничким наступом могу пронаћи одржива решења у изазовном економском окружењу.
Одржана конференција о повезивању финансијског и реалног сектора
Унапређење сарадње финансијског и реалног сектора, нови модели финансирања привреде и лакши приступ капиталу биле су кључне теме друге конференције „Кључни трендови 2026“. Организатори су Привредна комора Србије (ПКС), Удружење банака Србије (УБС) и Удружење осигуравача Србије (УОС), а циљ је да кроз дијалог привреде, финансијског сектора и надзорних институција допринесу стварању бољих услова за пословање и будући развој домаће привреде.
Скуп је окупио стручњаке, представнике банака, осигуравајућих друштава, компанија и институција, који су разговарали о алтернативним изворима финансирања, савременом приступу корисницима финансијских услуга, развоју људског капитала и унапређењу финансирања пољопривреде. Посебна пажња посвећена је могућностима за финансирање инвестиција у технологију, дигитализацију и енергетску ефикасност, као и подршци домаћим компанијама у ширењу на регионална тржишта.
Конференцију је отворила гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић која је оценила да је финансијски сектор Србије стабилан, добро капитализован и високо позициониран, што потврђују и показатељи пословања. Табаковић је нагласила да индустрија осигурања већ 14 година има стабилан и сигуран раст. Сви показатељи пословања сектора су увећани за два до три пута од 2012. године. Актива банака је на крају јула 2026. године износила 7.353 милијарде динара, квалитет активе се побољшава, а учешће проблематичних кредита је на историјски најнижем нивоу, поручила је гувернер Јорговарна Табаковић.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж навео је да је за наредну фазу раста српске привреде неопходно додатно повезивање привреде и финансијског сектора, посебно у области финансирања инвестиција у технологију, дигитализацију и енергетску ефикасност. „Компанијама су потребни предвидиви и транспарентни услови, брже одлучивање и финансијски инструменти прилагођени њиховим стварним потребама. Са банкама и осигуравачима желимо да радимо на конкретним решењима за дигиталну трансформацију, сајбер безбедност и лакши приступ финансирању, јер само заједничким деловањем можемо обезбедити да финансијски систем адекватно прати потребе привреде и њен даљи раст“, поручио је председник ПКС.
Председник Управног одбора Удружења осигуравача Србије Бранислав Трифуновић нагласио је стабилност тог сектора и у првом кварталу 2026. године. “Премија осигурања износила је 50,2 милијарде динара, док су техничке резерве, односно средства намењена будућој исплати штета, износиле 301 милијарду динара. „За Удружење осигуравача Србије нарочито је важно да осигурање не посматрамо као делатност која реагује на ризике који су се већ десили. Наша улога је да, заједно са другим деловима финансијског сектора, допринесемо бољем разумевању ризика, њиховом благовременом препознавању и стварању механизама за управљање њима” рекао је Трифуновић.
Никола Вулетић, председник Управног одбора Удружења банака Србије и председник Одбора удружења финансијских институција ПКС, оценио је да је дошао тренутак да се, поред привлачења страних инвестиција, додатно размишља о подршци домаћим компанијама и њиховом ширењу на регионална тржишта. „Имамо довољно финансијског потенцијала, снаге и знања да подржимо српску привреду у ширем региону. Ту имамо велику улогу ПКС. Потребно је да искористимо моменат и да у наредном периоду, у сарадњи са осталим деловима економије, направимо један искорак и искористимо овај добар тренутак, зато што је то битно за српску економију, за будућност наше деце, да остваримо конкретну предност“, рекао је Вулетић.
Организатори истичу да је дугорочни циљ скупа изградња модела сарадње између финансијског и реалног сектора, уз јасну поруку да се само заједничким наступом могу пронаћи одржива решења у изазовном економском окружењу.