Удружење осигуравача Србије организовало је од 28.-30. новембра 2017. године Конференцију “Српски дани осигурања” која је окупила око 200 домаћих и стручњака из иностранства из области осигурања и реосигурања, представника регулаторних тела, државних институција и осигуравајућих друштава.

У два дана Конференције, организовали смо округле столове о Закону о обавезном осигурању у саобраћају и о осигурању у пољопривреди, са 20 учесника. У још 10 излагања, које су одржали домаћи, регионални и стручњаци из иностранства, размотрили смо тренутно најважније теме које се тичу Директива „Solvency 2“, животног осигурања, банкоосигурања. Тиме су учесници Конференције били у прилици да направе пресек тренутног стања на тржишту осигурања Србије и упореде га са стандардима у региону и државама ЕУ и да се упознају са променама у регулативи и надзору над делатношћу осигурања. 

Отварајући скуп, гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, изјавила је да је највећи изазов у овом тренутку унапређење регулативе обавезног осигурања у саобраћају. Око најосетљивијих питања мора бити постигнут консензус свих тржишних учесника, јер једино тако се може доћи до пуне примене тог прописа, указала је Табаковићева. Како је објаснила, регулаторни циљ делатности осигурања у Србији, као и њене супервизије, јесте примена директиве ЕУ Солвентност 2. У Закон о осигурању који је данас на снази већ су уграђени одређени елементи правног оквира Солвентност 2, а циљ је да до 2020. или 2021. године с новом регулативом у потпуности имплементирамо тај правни оквир, додала је Јоргованка Табаковић. Она је посебно подржала активности Удружења осигуравача Србије чији је циљ едукација и подизање свести о значају осигурања. 

Првог дана скупа било је приче о имплементацији директиве Солвентост 2 на српско тржиште осигурања уз закључак да ће то довести до већег степена заштите и сигурности осигураника, као и до хармонизације прописа са државама чланицама ЕУ и унапређења финансијске стабилности. Упозорено је и да то условити повећање капиталних захтева од осигуравача и евентуално укрупњавање тржишта осигурања.

Такође, истакнут је и значај осигурања од аутоодговорности и висок ниво његове заступљености на домаћем тржишту неживотних осигурања. Са округлог стола на ту тему поручено је да већ кроз нови Закон о обавезном осигурању у саобраћају, чија је израда у току, морамо да предвидимо решења у складу са најбољом европском праксом, која ће обезбедити стабилност тржишта осигурања од аутоодговорности, посебно имајући у виду пооштрене регулаторне захтеве које намеће директива Солвентност 2.

Кад је у питању животно осигурање, у претходном периоду дошло је до померања са традиционалног концепта производа животног осигурања, у коме је уговарач осигурања искључиво опредељивао износ средстава који улаже и рок трајања уговора, на савремени концепт. Нови концепт подразумева одлучивање уговарача осигурања о правцима пласмана тих средстава, а самим тим и преузимање ризика за такве одлуке. Током предавања на ову тему наглашено да постоји велики простор за развој животног осигурања. У предавањима на тему стања животног осигурања у Србији, наглашено је да постоји простор за даљи развој ове индустрије, што се огледа кроз релативни мали удео премије у БДП-у у односу на већину европских земаља. Међутим, будући развој није без препрека – још увек мала куповна моћ грађана и недовољно развијена свест о осигурању са једне стране, као и општи пад каматних стопа на финансијском тржишту са друге стране, представљају два основна изазова са којима се суочавају осигуравајуће куће.

Током другог дана разматрано је питање банкоосигурања и скренута је пажња на ризике које овако материјално значајан облик сарадње може да има по осигуравајућа друштва, и то пре свега на интензивне и дугорочне негативне финансијске последице, као резултат снажне конкурентске утакмице и недовољне фокусираности на процес процене ризика који се преузима у осигурање.

Као један од могућих начина раста премије осигурања, нарочито на тржиштима где је осигурање недовољно развијено, представљено је микроосигурање, па је отворено питање да ли ово може бити једно од решења за развој појединих врста осигурања и на нашем тржишту.

Закључак другог округлог стола јесте да развој пољопривреде нема алтернативу, али да је неопходно обезбедити управљање бројним ризицима којима је пољопривреда изложена. У овоме је значајна улога осигурања и државе, који су, како је истакнуто, на примерима готово свих држава, нарочито оних развијених, нераздвојиви чиниоци у овом процесу.