Осигурање штити будућност
Индустрија осигурања је и у 2024. години наставила вишегодишњу тенденцију раста. На добром је путу да оствари зацртани циљ, а то је да достигне ниво на којем грађани више неће питати да ли им је осигурање потребно, већ која понуда је најбоља. Достигли смо ниво који се може назвати “капиталом поверења грађана“ а у прилог томе и раст броја осигураних, каже генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић.
– После кризе коју је изазвала пандемија корона вируса, већ годинама уназад суперћелијске олује наносе штету од неколико стотина милиона евра на годишњем нивоу. Ту је и ефекат климатских промена, у виду поплава или пролећних мразева, који наносе огромну штету пољопривреди. Другим речима, константно расте потреба да се полисом осигурања обезбеде имовина, живот и здравље и наши грађани то схватају. Расте број осигураних, али има простора за већи и бржи раст.
Има ли решења за суперћелијске олуjе?
– Оно о чему треба размишљати, а ми у Удружењу радимо на томе већ годинама, јесу полисе осигурања од катастрофалних ризика, који би обухватале и штету од тих олуја, али и од земљотреса, поплава, можда и од још неког ризика. Једна таква полиса решила би проблем осигурања имовине, са једне, а са друге стране растеретила би државу која више не би сама финансирала санирање штета. Сматрам да би таква полиса требало да буде обавезна, јер ће само тако бити јефтинија и доступна свима. Осигуравачи би део прикупљених средстава враћали кроз превентивне и инфраструктурне пројекте, што је додатна корист за грађане и државу. О тој врсти јавно-приватног партнерства државе, осигуравача и реосигуравача, морамо озбиљније да причамо.
Шта очекујете од 2025. године?
– По свим прогнозама, доћи ће до смиривања глобалне инфлације, што ће позитивно утицати и на осигурање, па очекујем још боље резултате, већи број осигураних и наставак раста сектора. Највећи ризици којима смо као индустрија изложени су растуће каматне стопе, инфлација и пораст катастрофалних штета. Али, управо у томе видим потенцијал за додатни раст. Од индустрије очекујем да креира производе који су прилагођени потребама осигураника и да их учини још доступнијима.
Кључни показатељи пословања сектора удвостручени су у претходној деценији. Премија по глави становника повећана је са 83 на 200 евра, а укупна премија са 70 милијарди динара на 155,3 милијарде. Дуплиран је и износ решених штета.
Да ли ће се и у којој мери мењати услови пословања?
– Очекујем наставак рада на изменама и усвајање Закона о обавезном осигурању у саобраћају. Ту нас очекује додатно приближавање условима пословања који важе на развијенијим тржиштима од српског. Пре свега, лимити за накнаду штета по саобраћајној незгоди биће повећани са постојећих 200.000 евра за материјалну штету и милион евра за нематеријалну, што иде у корист оштећених грађана. Очекујем и прецизирање статуса гарантног фонда из којег се исплаћују штете које причини неосигурано, непознато или возило над чијим друштвом за осигурање је покренут стечај. То је изузетно значајно за нас јер треба проширити регресна права са власника возила и на возача возила којим је причињена штета. Очекујем и проширење јавних овлашћења УОС у делу дистрибуције Записника МУП о увиђају. Тренутно, а пре свега због аката којима се штите подаци о личности, постоје потешкоће да оштећени добију Записник о увиђају. МУП их електронским путем доставља УОС, али ми немамо право да их дистрибуирамо оштећенима. Све те измене које помињем, а које су најављене, у интересу су оштећених грађана.
Поједине полисе су поскупеле у претходном периоду. Да ли је то било потребно?
– Законска обавеза, али и интерес осигураних грађана јесте да премија буде довољна за накнаду штета. Због тога су друштва за осигурање била принуђена да интервенишу повећањем премија. При томе, вођено је рачуна о социјалној компоненти и ограниченим буџетима грађана, а значајан фактор представљају и дугорочни уговори, у којима смо се обавезали на поштовање и очување уговорених елемената премије из Уговора о осигурању. То, поред осталог, укључује и договорену висину премије.
Ризика је све више, бити неосигуран значи бити неодговоран, поручује Јовановић. УОС ради на подизању свести грађана да се без осигурања не може, а са осигуравачима на томе да производе учине још доступнијим грађанима, у циљу већег броја осигураних, закључује Јовановић.
Крајем трећег квартала прошле у односу на 2023. премија је увећана за 14,7% што је већи раст од просечне у претходној деценији.
