Осигурање у пољопривреди

ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ НЕОПХОДНО?

Процењује се да у Србији има око 200.000 напуштених сеоских домаћинстава, а да за бар 50.000 ни власници нису познати. 

Да би се људи вратили на село, потребно је да имају стабилну производњу и сигурне приходе, а основ за то је осигурање.

У претходних неколико година, Србију су редовно погађале елементарне непогоде са
катастрофалним последицама. 

Невреме је у стању да за само неколико сати умањи род пшенице, кукуруза, сунцокрета или других култура за више од 50 процената. 

Додатни проблем је количина и квалитет рода за наредне године, јер елементарна непогода негативно утиче на квалитет земљишта.

ОД ЧЕГА УСЕВИ И ПЛОДОВИ МОГУ БИТИ ОСИГУРАНИ?

Класично осигурање штити од ризика пожара, града и грома и ту полису поседује 90% осигураних. Много мање је пољопривреда осигурана од олује, јесењег или пролећног мраза, поплаве или губитка количине и квалитета плода. То су допунске полисе које се купују уз основну. Заборавља се да су ти ризици на овим просторима све чешћи и да наносе губитке на више година, као и да су прогнозе да ће клима бити све екстремнија. У сточарству, могуће је осигурати говеда, овце, козе, свиње, живину и коње. Осигурање покрива ризике угинућа или принудног клања животиња насталог као последица природних ризика, несрећних случајева или болести. Постоје и додатни пакети осигурања којим су нпр покривене опасне заразне болести.

КОЛИКО КОШТА ОСИГУРАЊЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ?

За осигурање пољопривредних култура треба издвојити 2-5% вредности производње, одн. онога што ће се добити када се прода летина. Држава је за фармере у златиборском, моравичком, колубарском, подунавском и шумадијском округу, повећала субвенције на 70 посто. Локалне самоуправе могу додатно да регресирају премију и учине је још јефтинијом или бесплатном. Осигуравачи су омогућили да се премија плати после жетве, а да се приликом куповине полисе плати само 5% на име пореза.

КАКО СЕ ОДРЕЂУЈЕ ВИСИНА ПРЕМИЈА?

Премија осигурања се одредјује у зависности од уговорених ризика осигурања, који могу бити основни (град, пожар, гром) и допунски (олуја, поплава, пролећни и јесењи мраз и зимско измрзавање). Премија осигурања на нивоу ризика одређује се у зависности од класе осетљивости културе која се осигурава и зоне ризика – класе опасности подручја где се култура узгаја. Премија осигурања зависи и броја осигураних хектара и трајања осигурања. У сточарству, висина премије осигурања зависи од животињске врсте, категорије, одабраних ризика, броја осигураних животиња, услова и начина држања животиња, њихове вредности и уговорене висине покрића.

КО ПРОЦЕЊУЈЕ ШТЕТУ?

Процену штете раде агрономи, а не агенти осигурања, чији је посао да продају полисе. У теорији, могуће је да проценитељи буду независна стручна лица, али би тада држава требало да оснује агенцију која би вршила обуку проценитеља у смислу осигурања, издавала сертификате и на неки начин контролисала њихов рад. Дакле, није немогуће да штету процењује независно тело, али то мора да се уради под контролом државе, кроз потпуно уређен систем. Ако клијент није задовољан проценом штете, може да уложи приговор и онда се иде на другостепену комисију. Тада процену раде други проценитељи у односу на прву процену. Ако клијент ни тада није задовољан, може да се иде на судско вештачење. Међутим, на вештачењу
заврши свега 1-2% штета.