Гарантни фонд

Гарантни фонд при Удружењу осигуравача Србије основан је у складу са законом о осигурању имовине и лица из 1996. године и отпочео је са радом у јулу 1997. године. Пословање гарантног фонда обавља се као законом поверено јавно овлашћење Удружењу.

Средства гарантног фонда за подмирење обавеза и покривање трошкова пословања гарантног фонда, у складу са законом, се образују доприносима организација за осигурање, издвајањем из премије обавезних осигурања, из средстава остварених од регресних захтева према лицима која нису закључила уговор о обавезном осигурању и других средстава у складу са законом.

У обављању послова гарантни фонд прима одштетне захтеве и врши њихову процену и ликвидацију, исплаћује осигурану суму, односно накнаду штете и остварује регресне захтеве у случајевима предвиђеним законом.

Гарантни фонд има обавезу да исплати накнаду штете у истом обиму и према истим условима као да је на дан настанка штете био закључен уговор о осигурању од аутоодговорности, дакле до износа којим је законом ограничена обавеза осигуравајућих друштава.

Средства гарантног фонда користе се за исплату осигуране суме, односно накнаду штете оштећеним лицима, у следећим случајевима:

1) Уколико је штета проузрокована употребом моторног возила, ваздухоплова, чамца или другог превозног средства за које није био закључен уговор о обавезном осигурању, а таква обавеза је била утврђена законом.
Обавеза гарантног фонда на накнаду штете по одговорности возача неосигураног возила је условљена следећим:
• Да је превозно средство које је причинило штету неосигурано, а да по закону спада у превозна средства за које је обавезно закључити осигурање,
• Да је возач неосигураног превозног средства одговоран за настанак штете, у целости или делимично.

2) Уколико је штета проузрокована употребом непознатог моторног возила, ваздухоплова и чамца због смрти, повреде тела или нарушавања здравља, као и штету на стварима уколико је неком учеснику саобраћајне незгоде исплаћена накнада због тешких телесних повреда које су захтевале болничко лечење, уз учешће оштећеног лица у штети од 10%, али не више од 500 евра у динарској противвредности на дан штетног догађаја;
Оштећено лице нема право на накнаду штете на возилу из средстава гарантног фонда уколико је штету проузроковало непознато моторно возило, а није било повређених лица која су захтевала болнично лечење (нпр ако је возило оштећено употребом непознатог возила на паркингу).

3) Уколико је штета проузрокована употребом моторног возила, ваздухоплова, чамца или другог превозног средства за које је закључен уговор о обавезном осигурању са друштвом за осигурање над којим је покренут стечајни поступак.

Гарантни фонд при Удружењу осигуравача Србије основан је у складу са Законом о осигурању имовине и лица из 1996. године и отпочео је са радом у јулу 1997. године. Пословање гарантног фонда обавља се као законом поверено јавно овлашћење Удружењу.

У складу са законом, гарантни фонд чине средства која се образују доприносом друштава за осигурање ради економске заштите путника и трећих оштећених лица. Средства гарантног фонда за подмирење обавеза и покривање трошкова пословања гарантног фонда образују се доприносима друштава за осигурање путем издвајања из премије обавезних осигурања, из средстава остварених од регресних захтева према лицима која нису закључила уговор о обавезном осигурању и из других средстава у складу са законом.

Гарантни фонд при Удружењу прима захтеве за накнаду штете, врши процену, ликвидацију и исплату накнаде штете, и остварује регресне захтеве у вези са коришћењем средстава гарантног фонда.

Гарантни фонд има обавезу да исплати накнаду штете у истом обиму и према истим условима као да је на дан настанка штете био закључен уговор о обавезном осигурању, дакле до износа којим је законом ограничена обавеза осигуравајућих друштава.

Право на накнаду штете из средстава гарантног фонда имају оштећена лица која су претрпела штету у саобраћајној незгоди у случајевима:

1. штете од употребе моторног возила, ваздухоплова, чамца или другог превозног средства чији власник није закључио уговор о обавезном осигурању, а био је дужан да се осигура према одредбама закона;

Неосигураним се сматрају сва превозна средства која подлежу обавези осигурања од одговорности у саобраћају у складу са законом, а која немају закључену одговарајућу полису осигурања. По одговорности од неосигураног возила гарантни фонд исплаћује и материјалну и нематеријалну штету. Исплатом штете проузроковане употребом неосигураног возила гарантни фонд стиче право регреса према власнику односно кориснику неосигураног возила.

2. штете од употребе непознатог моторног возила, ваздухоплова и чамца; 

По одговорности од употребе непознатог моторног возила, ваздухоплова и чамца гарантни фонд исплаћује штету због смрти, повреде тела или нарушавања здравља. Из средстава гарантног фонда не може се наплатити штета на возилу, огради и другим стварима која потиче од употребе непознатог моторног возила.

3. штете од употребе моторног возила, ваздухоплова или другог превозног средства која су била осигурана код осигуравајућих друштава над којима је покренут стечајни поступак;

По одговорности од употребе возила осигураних код друштава над којима је отворен стечајни поступак из средстава гарантног фонда се надокнађује и материјална и нематеријална штета. Обавеза гарантног фонда условљена је претходним окончањем стечајног поступка. Гарантни фонд исплаћује део штете који није надокнађен из стечајне масе, односно, уколико штета није пријављена део штете који би остао ненадокнађен да је иста пријављена у поступку стечаја. Друштва у стечају имају потраживања настала из разних врста осигурања (аутоодговорност, имовина, каско) али се из средстава гарантног фонда може надокнадити штета односно потраживање само из основа аутоодговорности, а не и других врста осигурања. Гарантни фонд је обавезан да надокнади штете оштећеним лицима само уколико је возило штетника било осигурано код друштва над којим је покренут поступак стечаја, а не и поступак ликвидације. Наиме, уколико је над друштвом спроведен ликвидациони поступак и није отворен стечај, подразумева се да је ово друштво располагало довољном количином новчаних средстава из којих је могло да измири све обавезе. То је разлог због кога је законодавац гарантном фонду ставио обавезу само за штете друштава над којима је спроведен поступак стечаја, и то у делу у коме се потраживање не надокнади из стечајне масе.

Гарантни фонд све законом утврђене обавезе исплаћује у потпуности и на време.