Предавачи СДО 2023

Јоргованка Табаковић рођена је марта 1960. године у Вучитрну. Гимназију је завршила 1977. године, а 1981. године Економски факултет у Приштини, као студент генерације. Магистрирала је 1999. године на тему „Реформа банкарског система Југославије“ на Економском факултету у Приштини, а маја 2011. године одбранила докторску дисертацију под називом „Инструменти централне банке – домети и ограничења на примеру Републике Србије”.

Од 1981. године до 1989. године радила је као професор економских предмета у Средњој економској школи у Приштини. Наредне две године обављала је послове финансијског директора у трговинској кући „Грмија“. Од 1992. године до 1999. године радила је у Приштинској банци, после чега заснива радни однос у Предузећу за телекомуникације „Телеком Србија“ а.д., у којем је била до тренутка ступања на функцију гувернера, августа 2012. године.

Објавила је три књиге. У 2018. години је из штампе изашла књига „Монетарна политика – нема коначних победа“, у 2020. години књига „Моји одговори – прилог историји банкарства Србије у 21. веку“, а у 2021. години „Тачка преокрета – у равнотежи је кључ успеха“.

Пре избора на функцију гувернера НБС, у два мандата је била и председник Одбора за финансије Народне Скупштине Републике Србије. Од марта 1998. године до октобра 2000. године обављала је функцију министра за економску и власничку трансформацију у Влади Републике Србије.

Ивана Соковић рођена је 1982. године у Београду, где је завршила основну и средњу школу. Диплому основних и мастер студија стекла је на Факултету организационих наука Универзитета у Београду. По завршетку основних студија, радно искуство градила је у Компанији „Дунав осигурање“ од 2006. године. До 2010. године, када постаје шеф ОдеЉења за осигурање путем дистрибутивних канала продаје, била је преузимач ризика. У 2014. преузима функцију заменика директора Главне филијале за осигурање грађана у Београду, затим директора Главне филијале за осигурање Београд 2, а од августа 2017. године долази на место директора Дирекције за продају неживотних осигурања. На функцију члана Извршног одбора Компаније „Дунав осигурање“ изабрана је децембра 2018, а на место председника Извршног одбора 12. јуна 2020. године.

Говори шпански, енглески и француски језик. Закључком Владе Републике Србије, у фебруару 2016. године именована је за председника Скупштине Државне лутрије Србије. Функцију председника Управног одбора Удружења осигуравача Србије преузима октобра 2020. године.

Милан Стаматовић, техничар-технолог по струци и политичар, рођен је 24. маја 1960. у Чајетини, где је завршио основну школу, док средње образовање стиче у Ужицу. Први радни однос заснива 1980. у ПИК Златибор, после две године прелази у њихов погон Агроиндустрија на Златибору, а од 1984. до 1997. ради у РО Металопластика у Чајетини.

Преузевши положај председника општине 2004. године, Стаматовић, са својим сарадницима, доноси одлуке да се среди постојећа инфраструктура и изграде нови комунални објекти који су недостајали туристичком насељу. За успешно завршен посао треба захвалити његовој визији, упорности, храбрости, као и доброј организацији послова, а пре свега туристичкој привреди у коју су велика средства улагали домаћи и страни инвеститори.

Највише захваљујући туризму, као и умешном вођењу, чајетинска општина се сигурним корацима брзо сврстала у ред најразвијених општина Србије. Након деценију и по Стаматовићевог домаћинског управљања чајетинска општина постала је друга у Србији (одмах после Београда) по приходима од пореза на имовину по становнику. Буџет ове општине, откако је Стаматовић на њеном челу, увећао се преко 200 пута, а од девастиране и нефункционалне општине (без иједног рачунара при Стаматовићеовом ступању на дужност председника), Чајетина и Златибор претворили су се у једну од најразвијених области не само у Србији, већ и у региону.

Александар Влаховић је председник Савеза економиста Србије, од 2011. године. Председник је и власник инвестиционо-консултантског предузећа AV Holding и ревизорске куће UHY Revizija. Члан је УО Ерсте Банк у Србији, Vienna Economic Foruma у Бечу, Junior Achievement Serbia, као и Advisory Board-a Southeast Business Development Нетwорка са седиштем у Бечу. Специјални је саветник Извршног одбора Wiener Städtische osiguranja у Србији, као и председник Одбора за ревизију Wiener Städtische животног осигурања у Црној Гори.

Пословну каријеру је започео 1987. године у Економском институту. Од 1994. године ради за Deloitte Touche у Београду, а од 1998. до 2000. године био је сениор партнер у Deloitte Touche Central Europe, kao i Office Managing Partner DT за земље бивше Југославије и Lead Valuation Partner за земље Балкана.

Од јануара 2001. до марта 2004. године био је министар за привреду и приватизацију, а у септембра 2004. године оснива ЕКИ Инвестмент.

Од 2006. до 2010. године г. Влаховић је био председник Спортског друштва Црвена звезда. Од 2006. до 2016. године био је потпредседник Одбојкашког савеза Србије.

Дипломирао на Економском факултету у Београду (1987. године).

Славиша Лакичевић, пуковник полиције, начелник је Управе саобраћајне полиције МУП Републике Србије. Завршио је Полицијску академију и Правни факултет. У Министарству унутрашњих послова ради од 1994. године, када је засновао радни однос у Секретаријату унутрашњих послова у Приштини. Од 1998. године је на руководећим радним местима, најпре у Секретаријату унутрашњих послова у Приштини, а након тога у Нишу и Смедереву.

Био је припадник посебних јединица полиције, командир чете и помоћник команданта Интервентних јединица полиције Републике Србије, а 2010. године распоређен је у Управу саобраћајне полиције. Од децембра 2020. године до октобра 2021. године обављао је функцију начелника Полицијске управе у Зрењанину. Тада је распоређен на функцију вршиоца дужности начелника Управе саобраћајне полиције у Дирекцији полиције, а од децембра 2021. године је начелник Управе саобраћајне полиције.

Учествовао је у писању прве Стратешке процене јавне безбедности Министарства унутрашњих послова, Закона о полицији, Закона о безбедности саобраћаја на путевима, Стратегије безбедности саобраћаја на путевима, као и других правних аката из надлежности Министарства. Тренутно је председник Колегијума стручних радних група у оквиру Тела за координацију безбедности саобраћаја на путевима и председник Стручне радне групе за унапређење рада и ефикасности саобраћајне полиције, судова и тужилаштава.

Наташа Петровић Томић је редовна професорка Правног факултета у Београду на Катедри за грађанско право и управница студија за иновацију знања из области осигурања, које организују Правни факултет и Удружење осигуравача. Члан је УО правног одбора Удружења правника у привреди Србије, редакције часописа „Право и привреда“, редакције часописа „Хармониус“, редакције часописа „Токови осигурања“ и рецензент већег броја научних радова. Бави се консултантским пословима. Један је од оснивача Удружења научника и истраживача у области правних студија– ХАРМОНИУС и директор Студија за Потрошачко и Право осигурања. Аутор је бројних чланака из области трговинског права, права осигурања, пословне етике, као и корпоративног управљања. Стипендиста је Макс Планк Института за страно и међународно приватно право у Хамбургу, где је остварила више истраживачких боравака током писања доктората, као и у својству наставника Правног факултета. Била је гостујући предавач на Правном факултету Универзитета у Зеници, од 2016. до 2018. године.

Од 2023. године је председник Комисије за полагање стручног испита за стицање звања овлашћеног посредника, односно заступника у осигурању. Од 2015. године члан је тима Народне банке Србије И Привредне коморе Србије, који спроводи едукацију посредника и заступника у осигурању. Консултант је на пројекту Правног факултета Универзитета у Љубљани „Модернизација законске регулативе уговора о осигурању“, који је резултирао усвајањем Нацрта закона о уговору у осигурању. Говори енглески, шпански, немачки и француски језик, а служи се и стручном литературом на словеначком језику.

Драгиша Слијепчевић рођен је децембра 1955. године у Сечњу, где је и завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1978. године, као студент генерације, правосудни испит је положио 1980. године, а докторирао 2009. године.

Радио је као професор правних предмета у средњој школи „Вук Караџић“ у Сечњу, а за судију општинског суда у том граду изабран је 1980. године. За судију Привредног суда у Зрењанину изабран је 1992. године, а за судију Вишег Привредног суда у Београду 1996. године. 1999. године изабран је за судију Врховног суда Србије. До избора за судију Уставног суда Србије, 2007. године, био је члан Високог савета правосуђа. Од 2011-2014. године обављао је функцију председника Уставног суда. Од децембра 2016. године, када му престаје мандат у Уставном суду, обављао је функцију судије Врховног касационог суда у грђанској материји.

Аутор је више десетина стручних радова из области грађанског и привредног права. Посебно се бави актуелним проблемима судске праксе у вези са применом Закона о стечајном поступку, о чему је објавио више од 20 стручних радова. Коаутор је књиге „Коментар закона о стечајном поступку“.

Марина Пападакис је именована за генералног секретара Удружења банака Србије у марту 2023. године.

Пре тога, била је партнер-оснивач адвокатске канцеларије Пападакис Чабаркапа у периоду од 2019. до 2023. године и првенствено се бавила пружањем услуга у области корпоративног и комерцијалног права, а нарочито право конкуренције, Banking & Finance, регулаторно и управно право и право ЕУ.

Пре оснивања адвокатске канцеларије, Марина је радила у Народној банци Србије у периоду од 2012. до 2019. године, где је заузимала низ високо рангираних менаџерских позиција – најпре је била заменик генералног директора Дирекције за законодавно-правне послове, затим саветник гувернера за правна питања, па генерални директор Сектора за реструктурирање банака, да би потом била упућена на рад у Мисију Републике Србије при ЕУ, као делегирани представник НБС. Искуство рада у Народној банци јој је омогућило да ради на низу мулти-институционалних пројеката, као и на пројектима који су укључивали рад са међународним финансијским институцијама и институцијама ЕУ. Од 2013. до 2015. године обављала је дужност секретара Извршног одбора НБС, а током 2014. и 2015. године и секретара Комитета за финансијску стабилност.

Од 2002. до 2012. године, радила је у адвокатској канцеларији Живковић Самарџић, једној од водећих српских канцеларија у области корпоративног права. Најпре је била партнер у одељењу за корпоративно пословање, а потом и водећи партнер задужен за пружање услуга клијентима из финансијског сектора.

Александар Стефоски рођен је априла 1968. године у Београду. Специјализирао је општу медицину на Медицинском факултету у Београду. Објавио је више радова у страним и домаћим часописима, а од 2009. године је стални овлашћени судски вештак.

Од 2020. године је на функцији државног секретара Министарства здравља Републике Србије, с тим што је реизабран 2023. године. Од 1997. године до 2009. године, радио је као лекар у Дому здравља Нови Београд, а од 2009. до 2012. године као ВД директора те здравствене установе. Од 2014-2020. године био је члан Савета за здравље Града Београда, а од 2014-2018. одлуком Владе Републике Србије обављао је функцију председника УО Института за медицинска истраживања. Члан је Савета Академије пословних студија Београд од 2019. године. Те године је, одлуком Владе Републике Србије, именован и за члана Савета Медицинског факултета у Београду.

Christoph Czettl рођен је 1981. у Грацу, Аустрија. Магистрирао је економске науке на Високој стручној школи у Ајзенштату. У току образовања боравио је у Сан Франциску, Калифорнија, а касније у Даблину, Ирска.

Почео са радом у „Grawe“ концерну (Grazer Wechselseitige Versicherung AG) 2001. године у коме је водио разне организационе јединице у процесу пословања у оквиру осигуравајућег друштва: од обраде полиса, преко рачуноводства и контролинга до улагања, актуарства, реосигурања, маркетинга и комуникације, управљања људским ресурсима, пројектног и продајног менаџмената.

Од 2008. године је на функцији председника Извршног одбора GRAWE осигурања, на којој је и данас.

Поред матерњег немачког и енглеског, течно говори српски и живи у Београду.

Раденко Радан је менаџер са више од 25 година искуства, нарочито у продаји и на руководећим позицијама на којима је градио успешну каријеру. Члан Саге постао је 2011. године, превасходно као консултант, а затим и као амбасадор бренда, кроз промоцију вредности компаније, након чега је преузео руководећу функцију у Сагиној продаји, а потом и функцију извршног директора. Од 2023. године налази се на позицији генералног директора Сага Групе, која поред Саге у Београду, обухвата још осам компанија у земљи и региону које се баве софтверским и технолошким решењима и сервисима – Saga CG, Saga NFG, Saga MK, Intellya, NF Innova, NPS, Smart i Give Sense.

Милен Јањић има вишегодишње искуство у раду на пољу вештачке интелигенције и модела машинског учења као генерални директор компаније Intellya која послује у оквиру SAGA групе. Заједно са Intellya тимом и другим јединицама у оквиру Групе, Милен користи своје знање и експертизу како би компанијама помогао да искористе потенцијал који вештачка интелигенција нуди кроз унапређење односа са клијентима, оптимизацију интерних активности и пословања.

Жарко Илић је доктор наука класичне медицине, Реики учитељ, али пре свега mind coach. Кроз свој рад показује да је наше тело само полигон нашег ума. Пре свега, он трага за одговорима и леком за болести савременог доба, за које верује и доказује да су у нашим мислима, емоцијама, енергији и делима.

На својим путовањима широм света истраживао је, искусио и учио разне древне технике излечења које данас ни савремена медицина не негира и лагано их усваја. То га је навело да иде још дубље у потрази за узроцима и схвати да се они налазе у нашем духу, јер болест данашњег човека пре свега је болест духа, а не тела и ума.

Посветио се даљем изучавању и помагању људима да пронађу свој пут ка излечењу и схватању сопственог живота. Сазнањима из праксе, као и стеченим искуством из алтернативне и класичне медицине, као и савремене науке, покушава да све сједини у једну целину.

Објавио је дванаест књига.

Стјепан Анић бави се проблематиком контроле и управљања ризицима у финансијским институцијама те истраживањем и моделирањем у подручју процене, мерења и мониторинга финансијских ризика, као и на ширем подручју финансијског моделирања. Практична искуства стицао је током дугогодишње каријере у пословним банкама на позицијама од проџект менаџера до члана управе, те кроз консултантске ангажмане везане уз оптимизацију пословних процеса, corporate governance, регулаторну усклађеност и управљање ризицима у финансијским институцијама унутар региона. Реномирани је дугогодишњи стручњак из подручја управљања ризицима у финансијским институцијама те предавач и консултант са дугогодишњим искуством у земљи и иностранству.

Сњежана Бертонцељ је дипломирала математику на Природно-математичком факултету Свеучилишта у Загребу, а 2001. године завршава додатну актуарску едукацију и стиче статус овлашћеног актуара. Од почетка пословне каријере ради највећим делом у домену животних осигурања те банкоосигурања, најпре у Allianz Zagreb одакле с позиције директорке Сектора животних осигурања 2005. прелази на место председнице Управе новооснованог Ерсте осигурања које успешно води до 2018. када се Ерсте осигурање припаја Wиенер осигурању ВИГ. Од тада па до краја 2019. чланица је Управе Wиенер осигурања. Од 2020. у сарадњи са чешком консултантском кућом Тоолс4Ф даје актуарске консултације осигуравачима у ЦЕЕ регији. Током година обављала је и додатне функције као што су председница Удружења осигураватеља при Хрватској господарској комори, чланица Управе Хрватског актуарског друштва, а од 2014. године и функцију чланице Надзорног одбора Хрватског актуарског друштва.

Сања Кочовић има 21 годину професионалног искуства у пружању ревизорских услуга, услуга сродних ревизији и консултантских услуга локалним, регионалним и транснационалним компанијама, претежно из финансијског сектора. Има дугогодишње искуство у обављању ревизија појединачних и консолидованих финансијских извештаја, као и ревизија информација приказаних у финансијским извештајима припремљених за потребе консолидације групе, састављених у сагласности са МСФИ и домаћим рачуноводственим прописима. Члан је радне групе коју је формирала НБС за измену подзаконских аката из области рачуноводственог извештавања банака у складу са МСФИ и предавач на семинарима које организује Удружење банака.

Дипломирани је економиста, овлашћени и лиценцирани ревизор, овлашћени и лиценцирани рачуновођа.

Золт Вајда је партнер из Deloitte Centralne Evrope, део регионалног М&А тима, задуженог за финансијски сектор. Золт има 18 година искуства у корпоративним финансијама, вредновању и подршке корпоративним трансакцијама. Золт је у Deloitte-u регионални лидер у сектору осигурања за М&А активности. Његово искуство такође укључује бројне трансакције у региону Србије, Црне Горе, Албаније,Бугарске и Румуније.

Мило Марковић рођен је 1984. године у Београду. Основне студије на Економском факултету Универзитета у Београду, смер Финансије, банкарство и осигурање, завршио је 2008. године, а мастер студије, на смеру Квантитативна анализа на истом факултету, 2012. године. Добитник је многих награда и стипендија за изузетан успех током школовања.

Радно искуство почео је да гради у Компанији „Дунав осигурање“ 2008. на радном месту актуара, а крајем 2015. именован је за директора Сектора за актуарство. Почев од 2013. године обављао је послове главног актуара Удружења осигуравача Србије, односно једно време и директора Бироа зелене карте. Тренутно координира рад Комисије за актуарство и Комисије за управљање ризицима УОС и саветник је за финансијска питања у Удружењу.
За члана ИО “Дунав осигурања“ именован је у мају 2022. године.
Лиценцу овлашћеног актуара стекао је 2012. године.
Члан је Комисије за полагање стручног испита за лиценцу овлашћеног актуара НБС.

Ожењен је и отац двоје деце.

Радоје Живанов, шеф Одељења за Осигурање пољопривреде, Триглав осигурање. Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Новом Саду 2009. године. На почетку своје каријере стекао је значајно искуство у примарној пољопривредној производњи као технолог и руководилац производње у великом пољопривредном систему. Своју каријеру у индустрији осигурања која траје више од 10 година градио је на различитим позицијама од процене и ликвидације штета до развоја производа осигурања пољопривреде, развоја пословања, управљања ризицима и пројектима. 2017. године стекао је сертификат Borlaug Института за међународну пољоприведу на Texas A&M универзитету из области осигурања усева. Дужи низ година је шеф Одељења за осигурање пољопривреде и задужен је за развој производа, оцену и преузимање ризика, реосигурање и процену штета у пољопривреди. Учесник је неколико међународних пројеката везаних за модернизацију и унапређење осигурања пољопривреде.

Проф. др Владимир Црнојевић је директор Института БиоСенс, истраживачко-развојног института за информационе технологије биосистема и редовни професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Докторску дисертацију одбранио је на том факултету, на којем је завршио и основне и мастер студије на смеру Енергетика, електроника и телекомуникације. Од 2012. до 2015. године, био је директор департмана за Енергетику, електронику и телекомуникације, а 2015. године оснива Институт БиоСенс, који је, према процени Европске комисије, еволуирао у Европски центар научне изврсности.

Поседује богато међународно искуство – експерт је Европске Комисије у области осматрања земље, активан у ГЕО (Group on Earth Observation) и представник Србије у Програмском комитету за стратешку конфигурацију Хоризонт програма. Гостујући је научник на већем броју светских универзитета: University of Pennsylvania, USA, Ghent University, Belgija, Florida Atlantic University, USA. На универзитету Stellenbosch, Јужна Африка има звање гостујућег професора на Департману за примењену математику (Associate professor extraodinary).

Аутор је више од 50 међународних научних радова и три патента, предводио је истраживачки тим Института БиоСенс који је 2017. године освојио прво место на такмичењу 2017. Syngenta Crop Challenge са алгоритмом за паметан одабир семена.

Божидар Стојановић, Key Account Manager у компанији Comtrade System Integration, водећем провајдеру ИТ решења и услуга за дигиталну трансформацију и аутоматизацију пословних процеса. Има више од 8 година искуства у раду са локалним и регионалним компанијама на унапређењу њихових пословних екосистема. Посвећен развоју и имплементацији решења која пружају додатну вредност компанијама и крајњим корисницима у циљу искоришћења потенцијала доступних технологија и побошљања услуга.

Никола Аџић је архивиста и стручњак за управљање документима са 15 година професионалног искуства на пословима из области архивског и канцеларијског пословања и вишегодишњим искуством у руковођењу у централном и матичном архиву у Републици Србији. У својој професионалној каријери је, између осталог, руководио пословима успостављања и стандардизације процеса дигитализације архивске грађе у Републици Србији, пројектом израде Архивског информационог система за јавне архиве и увођењу републичког електронског архива.

Милан Канкараш је професор на Факултету за међународну политику и безбедност Универзитета Унион – Никола Тесла и предавач на Војној академији Универзитета одбране. Обавља и функцију Извршног директора Центра за стратешке прогнозе, научни је сарадник Института за стратегијска истраживања и члан Војногеографског института у Београду.

Поседује вишегодишње искуство у областима аналитике, безбедности, кризног менаџмента, процене ризика, планирања развоја и управљања организационим перформансама. Поседује сертификат у области безбедности (издат у Савезној Републици Немачкој) и у области управљања ризицима (издат у Сједињеним Америчким Државама).

Учествовао у бројним пројектима и аутор бројних научних и стручних радова објављених у међународним и домаћим научним и стручним часописима.

Наташа Марјановић је Chief Investment Officer (CIO) и Chief Distribution Officer (CDO) и чланица Извршног одбора Generali Osiguranja Srbija, одговорна за управљање средствима у свим Generali компанијама у Србији и Црној Гори, укупну дистрибуцију Generali Osiguranja Srbija и координацију рада Дирекције за интерну продају, Дирекције за екстерну продају и Дирекције за корпоративне клијенте. Одговорна је за Акционарско друштво за управљање добровољним пензијским фондом Generali Beograd, чији рад координира.

Дипломирала је на Економском факултету Универзитета у Београду пре рока са просечном оценом 9,81. 2005. године стекла је најпризнатију међународну лиценцу у области инвестиционог одлучивања, Chartered Financial Analyst (CFA) američkog CFA Instituta и прву лиценцу портфолио менаџера коју издаје Комисија за хартије од вредности. Тренутно похађа једногодишњи Leadership program na Stanford univerzitetu.

Рођена 7. децембра 1978. године у Београду. Мајка је две девојчице.

Ирена Жујовић, Дипломирала је на Економском факултету у Београду 2006. године. Лиценцу пројектног менаџера (PMP) коју издаје Project Management Institut у Америци стекла је 2018. године. Од почетка каријере, која траје више од 17 годна, била је ангажована на различитим функцијама у индустрији осигурања на бројним пословима – развој производа осигурања, управљање процесима, управљање производима и управљање пројектима. Низ година била је руководилац Сектора за развој производа и технике осигурања лица (осигурање живота, добровољно здравствено осигурање, осигурање од незгоде и путно осигурање).
Као директорка Сектора за осигурање лица у Wiener Städtische осигурању, одговорна је за развој производа, актуарство и преузимање ризика животног осигурања, осигурања од незгоде и добровољног здравственог осигурања.

Анита Дудуковић, радно искуство градила је у Компанији Дунав осигурање а.д.о., почев од 2012. године, прво на пословима решавања и ликвидације штета здравствених осигурања, а затим на пословима сарадње са здравственим установама и асистентским кућама, односно контроли и координацији процеса реализације уговора добровољних здравствених осигурања. Данас је ангажована на радном месту шефа Службе за уговорну сарадњу са здравственим установама и асистентским кућама Компаније Дунав осигурање. Била је ангажована од самог почетка на пројекту развоја добровољног здравственог осигурања у Компанији Дунав, након чега се ово друштво етаблирало као један од лидера у овом сегменту на тржишту осигурања. Активно је учествовала на бројним стручним скуповима из области здравствених осигурања. Поред професионалних успеха, поносна је мајка двоје деце и бивши успешан спортиста, репрезентативац наше земље у каратеу.

Радисав Осмајлић, има више од двадесет година искуства у областима стратегије, пословних финансија, управљања инвестицијама и ризицима. Партнер и директор у Willis Towers Watson у Србији је од оснивања 2011. године, а од 2022. године руководи регионом Централно Источне Европе и Турске, где је у више земаља и ентитета ангажован као члан борда директора. На почетку своје каријере, радио је као финансијски консултант у Економском институту у Београду, након чега је био портфолио менаџер инвестиционог фонда у оквиру Делта холдинга, а потом и менаџер за развој и инвестиције у Roaming групи.

Радисав је дипломирао на Економском факултету Универзитета у Београду на смеру Пословне финансије и рачуноводство, а бизнис образовање је наставио у Cotrugli пословној школи у Београду, где је стекао звање мастера пословне администрације. Радисав у Србији поседује важеће лиценце НБС за посредника у осигурању, Комисије за ХоВ за портфолио менаџера, као и Управе за спречавање прања новца за обављање послова овлашћеног лица.