Осигуравајућа друштва су и у условима кризе коју је донела пандемија показала способност брзог прилагођавања измењеним околностима пословања. Тржиште осигурања у Србији је стабилно, остварени су позитивни резултати, а број закључених полиса потврђује да поверење грађана у осигурање расте и у кризним временима. Ово је општи закључак панела о осигурању који је под називом “Пандемија – да ли смо спремни за нове изазове” у оквиру 29. Копаоник бизнис форума, организовало Удружење осигуравача Србије.

На панелу је отворено и питање неопходних промена у сектору осигурања у сусрет могућим новим пандемијама или кризним ситуацијама попут актуелне, узроковане вирусом Ковид-19. Тако је председница УО Удружења осигуравача Србије и председница ИО Дунав осигурања Ивана Соковић нагласила важност успостављања стабилног механизма за финансирање и санирање последица пандемије и осталих ризика који су у вези са таквим непредвиђеним догађајима.

  • У свету постоји више модела јавно-приватног партнерства, а заједничко им је то да су базирани на спрези осигуравача и реосигуравача са једне и државе и њених институција са друге стране. Капацитети појединачних осигуравача, чак и у најбогатијим државама, нису довољни за спровођење пандемијског осигурања, већ је потребна и помоћ државе. Само тако се може изградити сигуран и ефикасан модел осигурања од катастрофалних ризика у које спада и пандемија. То осигурање би требало да буде обавезно јер би тиме, по најповољнијој цени, било обезбеђено покриће за ризике којима су сви изложени, додала је Ивана Соковић.

 

И председник ИО Триглав осигурања Драган Марковић сагласан је са ставом да је решење у заједничком наступу осигуравача и државе у борби против пандемије, али и других катастрофалних ризика. Организовање пулова, како каже, није везано само за ефекте пандемије, већ за све ризике који доносе неизвесност масовних штетних догађаја, значајној износа и мале учесталости.

  • Тиме би буџет државе био растерећен за накнаду штета и санирање последица евентуалних катастрофалних ризика што би омогућило дисперзију ризика локалних осигуравача. То би, поред осталог, омогућило и подизање капацитета осигуравача да из прикупљене премије осигурања више улажу у државне и привредне пројекте. Али, да би једно такво партнерство било успешно, потребно је да се успоставе правила функционисања, дефинишу циљеви корисника, како би осигуравачи одредили њихове потребе и профил ризика, успостављање прецизног регулаторног оквира, као и јасна расподела улога између јавног и приватног сектора.

Марковић додаје и да би таквом партнерству јавног и приватног сектора, улога осигуравача била да обрачунају премије за покриће трошкова, прихвате ризик под дефинисаним условима и адекватно формирају резерве, држава би успоставила обавезност осигурања и обезбедила гаранције капиталом и трошкова који прелазе фиксно одређене лимите. Осигураници би плаћали адекватно покриће за приступачну премију.

Губици индустрије осигурања на светском нивоу од пандемије изазване вирусом Ковид-19 до краја трећег квартала прошле године достигли су износ од близу 45 милијарди долара, што ризик короне чини трећим најскупљим катастрофалним догађајем за индустрију, нагласио је председник ИО Сава осигурања Бојан Мијаиловић.

  • Главни ризици које нам је донела ова пандемија тичу се макроекономске ситуације, јер се мора узети у обзир ризик потенцијалних корекција финансијског тржишта које би могле бити проузроковане вишом инфлацијом, повећаним кредитним ризиком или ризиком који се односи на тржиште некретнина. Пандемија је показала и да су сајбер ризици изузетно мало покривени осигурањем. То је нова територија на којој су модели за процену ризика и доступни подаци прилично оскудни, а развој технологије и дигитализација значајно убрзани. С обзиром на то да се очекује дугорочни тренд раста тог ризика, то би требало да буде и нова прилика за осигураваче.

Мијаиловић каже и да је пандемија, као додатни захтев пред осигуравајућа друштва, поставила и бригу о запосленима, али и донела значајан ризик који се односи на ментално здравље. Говорећи о некој “будућој” полиси осигурања, председник ИО Сава осигурања је рекао да би она могла да укључује пакете осигурања, тако да осигураник плати, уз оно што је платио, аутоматски добио и осигурање од неких катастрофалних ризика, које је у појединим државама обавезно.

На панелу се говорило и о будућности животног и добровољног здравственог осигурања, које у Србији, од почетка пандемије, бележи годишњи раст по стопи од око 25 процената. Изнет је и забрињавајући податак да је смртност у Србији, у години за нама, у односу на 2020. увећана за 18,2 а у односу на 2019. годину за чак 34,6 процената.

Говорећи о полиси добровољног здравстеног осигурања, председник ИО Глобос осигурања Синиша Пратљачић је нагласио да се уз ту полису добија додатно покриће за све потребе осигураника које обавезно основно осигурање не покрива или покрива делимично.

  • За разлику од обавезног здравственог осигурања, накнаде код добровољног се разликују од друштва до друштва, али зависе и од пакета осигурања који свако за себе одабере. Улога ове полисе најбоље се показала у овим пандемијским годинама, када је државни систем био оптерећен лечењем пацијената од короне, па су сви остали били упућени на приватне здравствене установе. За нас би, можда, био најприхватљиви пример Швајцарске где је здраствено осигурање приватно, али је обавезно за све особе са пребивалиштем у тој држави. Накнада је прецизно дефинисана законима, па сви осигуравачи пружају исте погодности у оквиру основног здраственог осигурања.

Модератор панела, председник ИО АМС осигурања Дејан Јевтић, истакао је да је сектор осигурања успешно пребродио најкритичније моменте кризе. Пред нама је раст премије осигурања, поручио је Јевтић. Са том оценом сложио се и генерални секретар Удружења осигуравача Србије, које је организовало панел, Душко Јовановић. Он сматра да ове године треба очекивати веће проценте раста од прошлогодишњих.

  • До краја трећег квартала прошле године, а то су нам тренутно једини расположиви подаци, укупна премија порасла је за 9,7% у односу на исти период претходне године, достигавши износ од 88,6 милијарди динара. Та стопа раста виша је од просечне стопе за исти период у претходних 10 година, што је довољно доказује да сектор осигурања јача и развија се и поред корона кризе. Истовремено, билансна сума повећана је за 6,7% капитал за 4,9 а техничке резерве за 6,3 посто. Највећи континуирани раст бележе имовинска, осигурања живота и добровољна здравствена осигурања. Основни разлог таквим позитивним резултатима је примена свих мера које је на почетку пандемијске кризе донела Народна банка Србије, нагласио је Јовановић.

Закључак свих учесника панела је да су осигуравајуће куће које послују у Србији показале да су сигуран партнер, да су учврстиле поверење код грађана и тако створиле добру основу за даљи раст и развој и спремност да одговоре неким новим, евентуалним, изазовима.