Намера нам је да креирамо амбијент у којем ће рад бити ефикаснији, а осигурање ближе крајњим корисницима. Основни задатак ће бити да наставимо да будемо сервис индустрије, штитећи њене интересе на најбољи могући начин, уз напомену да је наша снага у јединству када су у питању кључни сегменти нашег пословања.

Удружење осигуравача Србије је непрофитна организација која обавља послове од заједничког интереса чланова Удружења. Циљеви Удружења су унапређење и развој осигурања, стручно усавршавање кадрова, као и покретање иницијативе за доношење закона и других прописа из области осигурања. У интервјуу за Свет осигурања Владан Манић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије, говори о амбијенту за пословање и открива детаље о промени Статута те организације и даљим активностима.

СО: Колико је комуникација Удружења према најразличитијим саговорницима важна и у којој мери се њен квалитет одражава на заступање интереса индустрије?

ВМ: Мишљења смо да индустрија осигурања стоји још увек нешто ниже у односу на ниво који јој у општедруштвеном смислу припада, тако да су сви наши покушаји усмерени управо на афирмацију струке и позиционирање осигурања пре свега у свести наших грађана, а затим и у приступу државних институција чије деловање утиче на наше пословање. Значајно смо ангажовани на успостављању добре и ефикасне комуникације са државним органима и верујемо да је овакав приступ резултирао новим квалитетом и успостављањем практично партнерских односа индустрије са регулатором и државом у целини. Истовремено, не запостављамо сегмент екстерне промоције српских осигуравача и у том смислу смо успоставили низ контаката са међународним институцијама које се баве осигурањем, учланили се у све најбитније организације струке, чиме смо постигли да се равноправно позиционирамо раме уз раме са европским колегама и да се наш глас чује и поштује. Као илустрацију, навео бих да наш Биро зелене карте председава групом од 12 бироа југоисточне Европе и учествује у раду најважнијих стручних тела Савета бироа. За нас, то је значајан канал који користимо да додатно промовишемо нашу индустрију и нашу земљу.

Када говоримо о комуникацији као предуслову за сваки позитиван искорак, не само у пословном смислу, желим да нагласим да Удружење доста полаже и на комуникацију унутар саме индустрије. То постижемо кроз рад стручних комисија којих тренутно при Удружењу има тринаест, кроз рад органа Удружења, али и кроз семинаре и стручне скупове које Удружење организује у склопу својих едукативних активности. Пре неколико недеља, у Аранђеловцу је одржан скуп радно-спортског карактера где је у пријатној атмосфери, кроз рад и дружење, преко 200 колега из 20 осигуравајућих кућа имало прилику да се упозна, зближи и размени искуства везана за проблеме које среће у свом свакодневном раду. Удружење се труди да у сваком сегменту послужи као катализатор за добру и ефикасну комуникацију и такав приступ већ даје резултат и значајно додаје вредност. Ми смо место где се индустрија среће, разговара и ради на унапређењу свог пословања и моји сарадници и ја смо веома задовољни чињеницом да су, уз нашу помоћ, ставови индустрије у највећој мери комплементарни, усаглашени и утемељени на најбољим вредностима савременог пословања које ипак у свом центру има крајњег корисника – а то су грађани наше земље.

СО: Споменули сте грађане и окренутост индустрије њиховим интересима. Има ли новина у начину пружања услуга осигурања које би приступ грађана осигурању учиниле лакшим и ефикаснијим?

ВМ: Свакако сте у праву када кажете да постоји низ пројеката и иницијатива које Удружење тренутно реализује. Поред чињенице да су они покренути у интересу осигуравача, можда и најбитнији ефекти се очекују на страни корисника услуга осигурања. Један од тренутно најважнијих и најобимнијих пројеката јесте и ангажовање везано за регистрацију моторних возила у самим друштвима за осигурање. Као што знате, однедавно је могуће вршити регистрацију возила и у техничким прегледима, али је наша намера да се ова процедура „пресели“ и у осигуравајуће куће којима би била омогућена персонализација регистрационих налепница, односно комплетна процедура регистровања возила. Овај пројекат се реализује у сарадњи са МУП-ом Републике Србије, са којим имамо интензивну и веома добру сарадњу, пре свега на нивоу наших информационих центара који су окосница свих нових пројеката, а у току је и иницијатива за промену регулативе која би омогућила овај вид послова за друштва. Верујем да је непотребно напомињати колико је важно да се клијенти „врате“ у филијале друштава и на тај начин остваре директну комуникацију са осигуравачем и стекну ширу и бољу слику о могућностима осигурања, не само када је ауто осигурање у питању.

Остварили смо и значајан помак који се огледа у чињеници да је сада могуће полису купити електронским путем, а веома брзо очекујемо и комплетирање протокола о достави записника о увиђају од стране МУП-а Удружењу, чиме бисмо друштвима на располагање ставили могућност да у сваком тренутку располажу овим веома битним документом у електронској форми и са електронским потписом, што ће значајно олакшати и убрзати пословање, а грађанима омогућити брже остваривање њихових права на накнаду штете из саобраћајне незгоде.

Један у низу нових пројеката је управо у припреми, а ради се о апликацији за спречавање превара у осигурању чијом би применом остварили значајне уштеде, битно редуковали број преварних радњи и позиционирали се као лидер у региону када је борба против превара у осигурању у питању.

Све што чинимо има за циљ „освајање“ и стварање новог простора за осигураваче. Наша је намера да креирамо амбијент где ће рад бити ефикаснији, а осигурање ближе крајњим корисницима. Наравно, овај амбијент и простор треба попунити новим идејама и ми дубоко верујемо да их у овом тренутку има довољно за одлучујуће искораке.

СО: Када говоримо о амбијенту за пословање, можете ли нам рећи колико је квалитетан правно-формални оквир важан за успешан рад?

ВМ: Улога Удружења у заступању ставова индустрије када је у питању израда или измена регулативе је задатак који узимамо са највећом могућом пажњом. Представили смо се као одговоран и квалификован саговорник државним органима, уз стално присутну тезу да је оно што у одређеном тренутку заступамо истовремено и на корист грађана и државе. Као пример навео бих рад Удружења на обједињењу ставова индустрије и давању примедби и сугестија на Нацрт новог Закона о осигурању. Предност овако свеобухватно и квалитетно одрађеног ангажовања огледа се, пре свега, у томе што је предлагачу закона у великој мери олакшан рад јер се на једном месту могу наћи предлози индустрије осигурања, дати у форми амандмана са одговарајућим сувислим образложењима.

СО: Недавно је Удружење променило Статут, колико је ова промена битна за рад Удружења и индустрију осигурања у целини?

ВМ: Рад на изради новог и модерног статутарног оквира бих нешто детаљније елаборирао, с обзиром на значај самог питања, као и активности које су предузете и ресурсе који су том приликом ангажовани. Овај задатак је, слободно могу рећи, урађен уз интензиван рад и сагласност готово целокупне индустрије осигурања.

Удружење осигуравача Србије основано је Уговором о оснивању далеке 1968. године под називом “Удружење осигуравајућих организација Југославије“ и све до ове године пословало је у складу са Статутом усвојеним 1996. године.

Иако се више пута размишљало о потреби доношења нових статутарних аката Удружења која би на савременији начин регулисала пословање самог Удружења, тек доношењем измена Закона о привредним друштвима та потреба је прерасла у обавезу.

Наиме, нов Закон о привредним друштвима је донет у мају 2011. године и он је уређивао пословање свих удружења, па и нашег, тако што је прописао сходну примену одредаба о друштвима са ограниченом одговорношћу на удружења и одредио рок за усклађивање до маја 2012. године.

На срећу, предлагачи закона су убрзо увидели своју грешку. Удружења као непрофитне организације тешко да могу да послују у складу са правилима која важе за друштва капитала као што су друштва са ограниченом одговорношћу, те се из наведеног разлога убрзо приступило изменама закона.

Закон о изменама и допунама Закона о привредним друштвима је усвојен и ступио је на снагу 04. јануара 2012. године и у њему је предвиђена обавеза удружења да не може обављати делатности ради стицања добити, да не може променити правну форму, а за уређивање свих других питања овај закон упућује на сходну примену Закона о удружењима. Нажалост, рок за усклађивање и упис у Регистар удружења код Агенције за привредне није померен, тако да је остало да се оснивачка акта и пословање Удружења обави и промена упише у Агенцију за привредне регистре до 01. маја 2012. године.

У складу са Законом о обавезном осигурању у саобраћају чланице Удружења су сва друштва за осигурање која обављају делатност обавезног осигурања у саобраћају. Једини начин на који полисе осигурања од ауто – одговорности могу законито да се издају је преко Удружења. То нашу одговорност према чланицама чини још већом и озбиљнијом и у наведеном поступку усклађивања са законима и поступку уписа у Агенцију за привредне регистре једноставно није могло ни смело да буде произвољности или кашњења. Санкција за то би била ликвидација Удружења, а самим тим и прекид издавања наведених полиса, а такав сценарио је, сложићете се, катастрофалан и заиста је немогуће чак и размишљати о томе.

Имајући и виду обим и озбиљност посла, као и велики број чланица и других учесника од интереса за овај поступак, одмах се приступило изради предлога измена Оснивачког акта и Статута Удружења. Кратки рокови су налагали да скупштина треба да усвоји измене ова два акта крајем марта, како би се последњи месец пред упис промене, односно април оставио за прибављање неопходних сагласности државних органа.

У поступку доношења ових најважнијих аката учествовали су и били ангажовани сви у Удружењу: од стручних служби, преко стручних сталних комисија које чине запослени у друштвима за осигурање, до Управног одбора и Скупштине. Желели смо да та акта буду на нивоу најбољих европских статута оваквих удружења, као и да се чланицама омогући брже, квалитетније и професионалније обављање оних послова које су од њиховог заједничког интереса.

Што се конкретних решења у овим актима тиче, највише се размишљало о следећем. Прво, разматран је институт један члан – један глас. Било је предлога да један члан не треба да има један глас, односно да се гласови пондирају уважавајући веће присуство на тржишту и више доприносе финансирању Удружења. Пажљивом анализом упоредне регулативе и праксе ипак је утврђено да су оваква решења нестандардна и да не постоје у најважнијим актима сличних удружења у европским државама. Овде као пример броја гласова наводимо европско удружење Insurance Europe чије су чланице сва национална удружења осигуравача, па и наше. Годишња чланарина нашег Удружења је 11.000 евра, а удружења Велике Британије око 1.700.000 евра годишње. Када се гласа, гласа се по принципу једна чланица – један глас, без обзира на огромну разлику у доприносима. Ради поређења са пореским обавезама, довољно је рећи да по истом принципу велики порески обвезник нема и више права од малог пореског обвезника, јер процентуално сви плаћају исто. С тим у вези, усвојено је свакако најправичније решење да сваки члан скупштине има један глас.

Што се тиче састава Управног одбора, усвојено је модерно и напредно решење: он се састоји од 9 чланова, од којих су три члана представници друштава који имају највеће учешће у финансирању Удружења последње 2 године пре седнице скупштине на којој се бирају. Овде је дат значај наглашавању тржишног принципа, односно већинског учешћа таквих друштава на тржишту ауто-одговорности. На овај начин три највећа члана увек имају загарантовано место у Управном одбору. Уосталом, од три највећа члана се и очекује највише и у креирању политике и добрих пословних обичаја и пракси у оквиру индустрије осигурања, јер више права подразумева и више обавеза и обрнуто.

Треба нагласити да су оснивачи Удружења, а према одлуци Скупштине, сва друштва за осигурање која су на дан одржавања седнице Скупштине у марту били чланови Удружења, односно 23 члана у том тренутку. На тај начин је свима равноправно омогућено да се упишу као оснивачи, а на Управном одбору је договорено и да се једном годишње, на редовној седници Скупштине, омогући и новим члановима примљеним у току претходне године да постану пуноправни оснивачи Удружења.

Оснивачки акт и Статут са горе описаним најважнијим решењима су изгласани у марту ове године на Скупштини великом већином од 18 гласова. Затим се приступило добијању неопходних сагласности да би се испоштовала процедура прописана одредбама Закона о обавезном осигурању у саобраћају. Добијена је сагласност Министарства финансија, Народне банке Србије и, финално, Владе Републике Србије. Последњи корак је био упис у Регистар Удружења који води Агенција за привредне регистре, што је обављено крајем априла, тако да се с пуним правом може рећи не само да је Удружење обавило све своје обавезе прописане законом у смислу усклађивања, већ и да је то обављено на квалитетан и најсврсисходнији начин.

Већ у септембру месецу смо приступили мањим изменама Статута из разлога испуњења још једне обавезе прописане законом – ради доношења новог Кодекса о понашању у пословима обавезног осигурања. Кодекс је постојао још од 1998. године, али застарела решења и недостатак процедуре учиниле су га скоро неприменљивим. И надзорни орган друштава за осигурање – Народна банка Србије је имала корисне сугестије у вези са потребом доношења новог Кодекса и решењима у њему.

Саме измене Статута су подразумевале установљавање новог правног основа за поступање органа Удружења у спровођењу саморегулације коју Кодекс промовише. И ова измена Статута је усвојена великом већином од 22 гласа што само показује висок ниво професионалне свести осигуравача. На крају, уписом ове измене у Регистар Удружења који води Агенција за привредне регистре у октобру месецу ове године завршен је најосновнији и најважнији посао који се односи на правне темеље постојања и пословања нашег Удружења.

СО: Какви су планови Удружења за период који долази, постоје ли нека поља вашег деловања на која стављате посебан акценат?

ВМ: Удружење ће наставити да испуњава своју улогу модератора индустрије осигурања, инсистирајући на принципу заједничког именитеља и јединствених ставова у највећој могућој мери, како према државним органима, тако и унутар индустрије. Ефекти заједничког наступа не могу се мерити са појединачним покушајима, колико год они били формално добро мотивисани. У том смислу, наш основни задатак ће бити да наставимо да будемо сервис индустрије, штитећи њене интересе на најбољи могући начин, уз напомену да је наша снага у јединству када су у питању кључни сегменти нашег пословања.

Намера нам је да учинимо напор на унапређењу домаћег тржишта неживотних осигурања, пре свега кроз дијалог са државом у смислу ширења листе обавезних осигурања, за шта сматрамо да постоји изузетно велики простор. Такође, субвенционисање премија за одређене врсте осигурања значајно би унапредило ово тржиште, а за тим постоји и егзактан интерес шире друштвене заједнице. Ту пре свега мислим на стратешке гране, а такви модели, уз евентуалне измене и прилагођавање нашим условима, већ постоје у Европи.

Када говоримо о животном осигурању, уз ограду да ћу можда и претерати, све што би се учинило било би добродошло. Наиме, дуго се говори о увођењу пореских олакшица и решавању питања колективног животног осигурања где би се као уговарач појавио послодавац. Индустрија је више него спремна за разговоре на ову тему, уз напомену да би користи од овим путем прикупљених средстава биле вишеструке.

/data/uos_800x500.jpg