osiguranje u poljoprivredi
ZBOG ČEGA JE NEOPHODNO?
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 200.000 napuštenih seoskih domaćinstava, a da za bar 50.000 ni vlasnici nisu poznati.
Da bi se ljudi vratili na selo, potrebno je da imaju stabilnu proizvodnju i sigurne prihode, a osnov za to je osiguranje.
U prethodnih nekoliko godina, Srbiju su redovno pogađale elementarne nepogode sa
katastrofalnim posledicama.
Nevreme je u stanju da za samo nekoliko sati umanji rod pšenice, kukuruza, suncokreta ili drugih kultura za više od 50 procenata.
Dodatni problem je količina i kvalitet roda za naredne godine, jer elementarna nepogoda negativno utiče na kvalitet zemljišta.
OD ČEGA USEVI I PLODOVI MOGU BITI OSIGURANI?
Klasično osiguranje štiti od rizika požara, grada i groma i tu polisu poseduje 90% osiguranih. Mnogo manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda. To su dopunske polise koje se kupuju uz osnovnu. Zaboravlja se da su ti rizici na ovim prostorima sve češći i da nanose gubitke na više godina, kao i da su prognoze da će klima biti sve ekstremnija. U stočarstvu, moguće je osigurati goveda, ovce, koze, svinje, živinu i konje. Osiguranje pokriva rizike uginuća ili prinudnog klanja životinja nastalog kao posledica prirodnih rizika, nesrećnih slučajeva ili bolesti. Postoje i dodatni paketi osiguranja kojim su npr pokrivene opasne zarazne bolesti.
KOLIKO KOŠTA OSIGURANJE U POLJOPRIVREDI?
Za osiguranje poljoprivrednih kultura treba izdvojiti 2-5% vrednosti proizvodnje, odn. onoga što će se dobiti kada se proda letina. Država je za farmere u zlatiborskom, moravičkom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu, povećala subvencije na 70 posto. Lokalne samouprave mogu dodatno da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom. Osiguravači su omogućili da se premija plati posle žetve, a da se prilikom kupovine polise plati samo 5% na ime poreza.
KAKO SE ODREĐUJE VISINA PREMIJA?
Premija osiguranja se odredjuje u zavisnosti od ugovorenih rizika osiguranja, koji mogu biti osnovni (grad, požar, grom) i dopunski (oluja, poplava, prolećni i jesenji mraz i zimsko izmrzavanje). Premija osiguranja na nivou rizika određuje se u zavisnosti od klase osetljivosti kulture koja se osigurava i zone rizika – klase opasnosti područja gde se kultura uzgaja. Premija osiguranja zavisi i broja osiguranih hektara i trajanja osiguranja. U stočarstvu, visina premije osiguranja zavisi od životinjske vrste, kategorije, odabranih rizika, broja osiguranih životinja, uslova i načina držanja životinja, njihove vrednosti i ugovorene visine pokrića.
KO PROCENJUJE ŠTETU?
Procenu štete rade agronomi, a ne agenti osiguranja, čiji je posao da prodaju polise. U teoriji, moguće je da procenitelji budu nezavisna stručna lica, ali bi tada država trebalo da osnuje agenciju koja bi vršila obuku procenitelja u smislu osiguranja, izdavala sertifikate i na neki način kontrolisala njihov rad. Dakle, nije nemoguće da štetu procenjuje nezavisno telo, ali to mora da se uradi pod kontrolom države, kroz potpuno uređen sistem. Ako klijent nije zadovoljan procenom štete, može da uloži prigovor i onda se ide na drugostepenu komisiju. Tada procenu rade drugi procenitelji u odnosu na prvu procenu. Ako klijent ni tada nije zadovoljan, može da se ide na sudsko veštačenje. Međutim, na veštačenju
završi svega 1-2% šteta.
