Pandemija korona virusa pogodila je sve delatnosti društva i uslovila opšti pad aktivnosti. I pored toga, tržište osiguranja ostvarilo je rast od 2,2% a na kraju trećeg kvartala prošle godine ostvaren je pozitivan neto rezultat sektora od preko 11 milijardi dinara. To je, kako је izjavio za Večernje novosti generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović, znak stabilnosti i sigurnosti.
- Narodna banka je kao regulator tržišta na vreme prepoznala rizike koje donosi pandemija i preduzela adekvatne mere za očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti, samim tim i sektora osiguranja. Najvažnije preporuke bile su da se što pre omogući odloženo plaćanje dospelih rata premija osiguranja i to tako da prava korisnika ne budu umanjenja, da se omogući podnošenje odštetnih zahteva elektronskim putem i pojednostavi procedura isplate šteta. Ono na čemu je NBS, a posebno guverner Jorgovanka Tabaković insistirala jeste zaštita prava i interesa korisnika usluga osiguranja. Prihvatanjem tih preporuka, izmenom postojećih i uvođenjem novih proizvoda osiguranja kojima se obezbeđuje pokriće za rizike izazvane virusom Kovid-19, održan je kontinuitet poslovanja i učvršćeno poverenje građana.
U 2020. nije bilo problema sa isplatama štete građanima. Da li će tako biti i ove godine?
- Zastoja u isplati neće biti, jer je sektor osiguranja stabilan sa konstantnim pozitivnim rezultatima. Sredstva tehničkih rezervi namenjena ispunjenju budućih obaveza iz osiguranja investirana su u skladu sa zakonom. To garantuje da će obaveze prema građanima biti ispunjene u celini i u roku, kao i do sada. Građani mogu da budu potpuno mirni.
Da li je kriza, pored negativnih, imala i neke pozitivne efekte?
- Primera radi, godinama se zagovara digitalizacija, ali je napredak bio skroman. Sada je onlajn poslovanje uvedeno preko noći. Udruženje je i pre krize digitalizovalo Zapisnike MUP o uviđaju, pa građani više ne plaćaju za taj dokument. Za nabavku neophodne opreme donirali smo MUP više od pola miliona evra. Vrlo brzo ćemo realizovati još jednu donaciju u cilju boljeg čuvanja i bržeg rada sa Zapisnicima, a za nabavku potrebne IT opreme obezbedili smo više stotina hiljada evra. Po sličnom principu ostvarićemo saradnju i sa tužilaštvima.
To nije jedina donacija UOS. Koliko novca izdvajate u tu svrhu?
- Nama je bitno da deo novca vratimo široj društvenoj zajednici i pozivamo i druge da nam se pridruže. Do sada smo nabavili 27 specijalizovanih vozila sa kompletnom pratećom opremom potrebnoj MUP, obezbedili sredstva za računarsku opremu za Ministarstvo prosvete, kao i finansije za akcije u cilju povećanja bezbednosti u saobraćaju, posebno dece. Na početku pandemije, u danima kada je bilo gotovo nemoguće kupiti rukavice ili zaštitnu masku, donirali smo milion evra za nabavku respiratora, testova i druge neophodne medicinske opreme, što je značajno poboljšalo situaciji u zdravstvenim ustanovama. Tu je i naša stalna podrška mnogim malim sportskim kolektivima, kulturno-umetničkim društvima, naučnim i udruženjima građana. Godinama obezbeđujemo finansijske nagrade za najbolje pripadnike Vojske Srbije i zaposlene u socijalnim ustanovama, koji brinu o nemoćnima. Takve akcije, koje imaju širok društveni značaj, biće nastavljene.
Koji su glavni poslovi Udruženja osiguravača?
- UOS okuplja sva osiguravajuća društva koja posluju u Srbiji,. Trenutno je to 19 značajnih domaćih i stranih investitora. Bavimo se razvojem osiguranja i pokrećemo inicijative za donošenje i izmenu zakonskih i drugih propisa iz oblasti osiguranja. Udruženje vrši i poverena javna ovlašćenja propisana Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju. To su poslovi koji se obavljaju u okviru Garantnog fonda, Biroa zelene karte i Informacionog centra. Građanima je verovatno najvažnije to što preko UOS ide isplata naknade štete koju pričine neosigurana ili nepoznata vozila, dok se radom Biroa zelene karte štite prava naših vozača i omogućava nesmetan međunarodni saobraćaj.
Koliko je uopšte važna uloga Udruženja osiguravača?
- Naš najvažniji zadatak, kao krovne organizacije osiguravača, je da motivišemo građane da se osiguravaju. Ako izuzmemo polise koje su obavezne, manje od 20% građana se osigurava. To moramo da promenimo jer je i ova kriza pokazala da se bez osiguranja ne može. Ali, kod nas motivisati znači edukovati. Potrebno je da se građanima objasni zašto nije dobro biti neosiguran i prepustiti se ćudima prirode, umesto da se rizik prebaci na osiguravajuća društva. UOS zbog toga vodi kampanju “Osiguraj budućnost”. Želja nam je da svima predstavimo osiguranje kao saveznika u nevolji, a ne kao nepotreban trošak.
Kakvi su vam dalji planovi?
Moram da podsetim da je Udruženje primljemo za člana Nadzornog odbora Sistema zelene karte, a da je naš predstavnik imenovan za predsednika Odbora za prijem novih članova Sistema. To su najveća međunarodna priznanja za nas. Prošle godine trebalo je da organizujemo Međunarodnu konferenciju auto-osiguranja, skupštinu Sistema zelene karte i godišnju Konferenciju motornih direktiva EU. Bio bi to najveći događaj iz oblasti osiguranja u 2020. godini u Evropi kojem bi prisustvovali predstavnici 48 država, ali je odložen zbog pandemije. Dodatno priznanje za nas je odluka rukovodstva Sistema da UOS bude organizator tog prestižnog događaja u prvoj godini kada se za to steknu uslovi, imajući u vidu pandemiju izazvanu virusom Covid-19.
Da li je zbog pandemije povećana prodaja osiguranja?
Kriza je pokazala značaj osiguranja i dobro je što su ljudi postali svesniji rizika kojima su izloženi. Značajno je povećana prodaja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, jer se kompletno državno zdravstvo brine o kovid bolesnicima, pa je prijem ostalih otežan. Raste i interesovanje za proizvodima životnog osiguranja, zato što ljudi sada žele da obezbede svoju i budućnost porodice po novim pravilima.