Prema najnovijim analizama, pandemija izazvana korona virusom mogla bi da izazove bilansni minus u sektoru osiguranja od 25 milijardi evra, naglašeno je na vebinaru „Godinu dana pandemije – novi rizici u osiguranju“ koji je organizovalo Udruženje osiguravača Srbije.
Džastin Vrej, šef Odeljenja za politike osiguranja u evropskom nadzornom telu – EIOPA, istakao je da osiguravajuća društva ne mogu sama da se izbore sa rizicima koje donosi pandemija. Novi, pogoršani uslovi poslovanja predugo traju i mogu da budu pokriveni samo u saradnji javnog sektora i osiguravača, istakao je Vrej. On je dodao i da je evropsko nadzorno telo predložilo koncept koji zahteva da javni sektor i osiguravači rade zajedno, a razmišljalo se i da li bi takvo osiguranje trebalo da bude obavezno“, rekao je Vrej.
I Li Volfram, analitičar OECD, složio se da bi taj rizik trebalo podeliti između javnog i osiguravajućeg sektora i izneo niz pitanja: da li bi trebalo osiguranje da bude obavezno, koje gubitke treba pokriti, da li treba obuhvatiti samo mala i srednja preduzeća ili sve i kako bi se gubici podelili između vlade i osiguravača. On je takođe rekao da se vodi polemika o tome da li vlade treba da preuzmu deo ili kompletan rizik.
Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Wiener Stadtische osiguranja, rekao je da je pandemija izazvala mnoge dileme u vezi sa obimom pokrića koji je ugovoren u prethodnom periodu. Osiguravači u Srbiji nisu bili izloženi štetama koje su nastale zbog prekida poslovanja jer su u ugovorenim polisama štete definisane kao materijalne. “Nametnulo se međutim pitanje u svetu u vezi sa prekidom poslovanja usled državnih mera, ograničavanja kretanja i da li to polise pokrivaju ili ne“, rekao je Blagojević. On je, kao veliki problem na srpskom tržištu, naveo i pitanje osiguranja turističkih agencija odnosno polisa insolventnosti.
Učesnici panel diskusije, organizovane u okviru vebinara, složili su se i da je jedan od novih rizika, koji je u značajnom porastu, sajber rizik. Majo Mićović, predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore naglasio je da je strah za digitalne podatke koji se skladište na sistemima opravdan i realan. Uz sve pozitivne strane digitalizacije, loša strana je da su podaci sada dostupni hakerima.
Učesnici panel diskusije bili su i Dragica Korenjak, savetnik za razvoj prodajnih mreža iz Slovenije i sociolog Andrej Kubiček, sa Instituta sa kriminološka i sociološka istraživanja. Dragica Korenjak je naglasila da i pored svih promena koje smo kao osobe pretrpeli pod uticajem pandemije, nepromenjena je ostala potreba da budemo sigurni. Savetujem agentima prodaje da kontaktiraju svoje klijente, naglasila je Korenjak.
