Osiguravajuća društva su i u uslovima krize koju je donela pandemija pokazala sposobnost brzog prilagođavanja izmenjenim okolnostima poslovanja. Tržište osiguranja u Srbiji je stabilno, ostvareni su pozitivni rezultati, a broj zaključenih polisa potvrđuje da poverenje građana u osiguranje raste i u kriznim vremenima. Ovo je opšti zaključak panela o osiguranju koji je pod nazivom “Pandemija – da li smo spremni za nove izazove” u okviru 29. Kopaonik biznis foruma, organizovalo Udruženje osiguravača Srbije.

Na panelu je otvoreno i pitanje neophodnih promena u sektoru osiguranja u susret mogućim novim pandemijama ili kriznim situacijama poput aktuelne, uzrokovane virusom Kovid-19. Tako je predsednica UO Udruženja osiguravača Srbije i predsednica IO Dunav osiguranja Ivana Soković naglasila važnost uspostavljanja stabilnog mehanizma za finansiranje i saniranje posledica pandemije i ostalih rizika koji su u vezi sa takvim nepredviđenim događajima.

• U svetu postoji više modela javno-privatnog partnerstva, a zajedničko im je to da su bazirani na sprezi osiguravača i reosiguravača sa jedne i države i njenih institucija sa druge strane. Kapaciteti pojedinačnih osiguravača, čak i u najbogatijim državama, nisu dovoljni za sprovođenje pandemijskog osiguranja, već je potrebna i pomoć države. Samo tako se može izgraditi siguran i efikasan model osiguranja od katastrofalnih rizika u koje spada i pandemija. To osiguranje bi trebalo da bude obavezno jer bi time, po najpovoljnijoj ceni, bilo obezbeđeno pokriće za rizike kojima su svi izloženi, dodala je Ivana Soković.

 

I predsednik IO Triglav osiguranja Dragan Marković saglasan je sa stavom da je rešenje u zajedničkom nastupu osiguravača i države u borbi protiv pandemije, ali i drugih katastrofalnih rizika. Organizovanje pulova, kako kaže, nije vezano samo za efekte pandemije, već za sve rizike koji donose neizvesnost masovnih štetnih događaja, značajnoj iznosa i male učestalosti.

• Time bi budžet države bio rasterećen za naknadu šteta i saniranje posledica eventualnih katastrofalnih rizika što bi omogućilo disperziju rizika lokalnih osiguravača. To bi, pored ostalog, omogućilo i podizanje kapaciteta osiguravača da iz prikupljene premije osiguranja više ulažu u državne i privredne projekte. Ali, da bi jedno takvo partnerstvo bilo uspešno, potrebno je da se uspostave pravila funkcionisanja, definišu ciljevi korisnika, kako bi osiguravači odredili njihove potrebe i profil rizika, uspostavljanje preciznog regulatornog okvira, kao i jasna raspodela uloga između javnog i privatnog sektora.

Marković dodaje i da bi takvom partnerstvu javnog i privatnog sektora, uloga osiguravača bila da obračunaju premije za pokriće troškova, prihvate rizik pod definisanim uslovima i adekvatno formiraju rezerve, država bi uspostavila obaveznost osiguranja i obezbedila garancije kapitalom i troškova koji prelaze fiksno određene limite. Osiguranici bi plaćali adekvatno pokriće za pristupačnu premiju.

Gubici industrije osiguranja na svetskom nivou od pandemije izazvane virusom Covid-19 do kraja trećeg kvartala prošle godine dostigli su iznos od blizu 45 milijardi dolara, što rizik korone čini trećim najskupljim katastrofalnim događajem za industriju, naglasio je predsednik IO Sava osiguranja Bojan Mijailović.

• Glavni rizici koje nam je donela ova pandemija tiču se makroekonomske situacije, jer se mora uzeti u obzir rizik potencijalnih korekcija finansijskog tržišta koje bi mogle biti prouzrokovane višom inflacijom, povećanim kreditnim rizikom ili rizikom koji se odnosi na tržište nekretnina. Pandemija je pokazala i da su sajber rizici izuzetno malo pokriveni osiguranjem. To je nova teritorija na kojoj su modeli za procenu rizika i dostupni podaci prilično oskudni, a razvoj tehnologije i digitalizacija značajno ubrzani. S obzirom na to da se očekuje dugoročni trend rasta tog rizika, to bi trebalo da bude i nova prilika za osiguravače.

Mijailović kaže i da je pandemija, kao dodatni zahtev pred osiguravajuća društva, postavila i brigu o zaposlenima, ali i donela značajan rizik koji se odnosi na mentalno zdravlje. Govoreći o nekoj “budućoj” polisi osiguranja, predsednik IO Sava osiguranja je rekao da bi ona mogla da uključuje pakete osiguranja, tako da osiguranik plati, uz ono što je platio, automatski dobio i osiguranje od nekih katastrofalnih rizika, koje je u pojedinim državama obavezno.

Na panelu se govorilo i o budućnosti životnog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, koje u Srbiji, od početka pandemije, beleži godišnji rast po stopi od oko 25 procenata. Iznet je i zabrinjavajući podatak da je smrtnost u Srbiji, u godini za nama, u odnosu na 2020. uvećana za 18,2 a u odnosu na 2019. godinu za čak 34,6 procenata.

Govoreći o polisi dobrovoljnog zdravstenog osiguranja, predsednik IO Globos osiguranja Siniša Pratljačić je naglasio da se uz tu polisu dobija dodatno pokriće za sve potrebe osiguranika koje obavezno osnovno osiguranje ne pokriva ili pokriva delimično.

• Za razliku od obaveznog zdravstvenog osiguranja, naknade kod dobrovoljnog se razlikuju od društva do društva, ali zavise i od paketa osiguranja koji svako za sebe odabere. Uloga ove polise najbolje se pokazala u ovim pandemijskim godinama, kada je državni sistem bio opterećen lečenjem pacijenata od korone, pa su svi ostali bili upućeni na privatne zdravstvene ustanove. Za nas bi, možda, bio najprihvatljivi primer Švajcarske gde je zdrastveno osiguranje privatno, ali je obavezno za sve osobe sa prebivalištem u toj državi. Naknada je precizno definisana zakonima, pa svi osiguravači pružaju iste pogodnosti u okviru osnovnog zdrastvenog osiguranja.

Moderator panela, predsednik IO AMS osiguranja Dejan Jevtić, istakao je da je sektor osiguranja uspešno prebrodio najkritičnije momente krize. Pred nama je rast premije osiguranja, poručio je Jevtić. Sa tom ocenom složio se i generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije, koje je organizovalo panel, Duško Jovanović. On smatra da ove godine treba očekivati veće procente rasta od prošlogodišnjih.

• Do kraja trećeg kvartala prošle godine, a to su nam trenutno jedini raspoloživi podaci, ukupna premija porasla je za 9,7% u odnosu na isti period prethodne godine, dostigavši iznos od 88,6 milijardi dinara. Ta stopa rasta viša je od prosečne stope za isti period u prethodnih 10 godina, što je dovoljno dokazuje da sektor osiguranja jača i razvija se i pored korona krize. Istovremeno, bilansna suma povećana je za 6,7% kapital za 4,9 a tehničke rezerve za 6,3 posto. Najveći kontinuirani rast beleže imovinska, osiguranja života i dobrovoljna zdravstvena osiguranja. Osnovni razlog takvim pozitivnim rezultatima je primena svih mera koje je na početku pandemijske krize donela Narodna banka Srbije, naglasio je Jovanović.

Zaključak svih učesnika panela je da su osiguravajuće kuće koje posluju u Srbiji pokazale da su siguran partner, da su učvrstile poverenje kod građana i tako stvorile dobru osnovu za dalji rast i razvoj i spremnost da odgovore nekim novim, eventualnim, izazovima.